САША ШМУЉА: Тамновилајетска

0
147
Pećinska

Када се каже тамни вилајет, многи прво помисле на Босну, њену прошлост и њену садашњост. За такву врсту асоцијације заслужан је прије свега политички дискурс који је постојао и који и данас постоји изван, али и унутар граница овог несрећног балканског вилајета. На тај начин је наслов једне старе приче постао политички мотивисана метонимија.

Већини је познато да сама прича говори о некаквом цару који је с војском пролазио кроз тамни вилајет. У тој помрчини нису видјели ништа, само су под ногама осјећали ситно камење. Глас из мрака им је поручио: „Ко овога камења понесе, кајаће се, ако не понесе, кајаће се.” Када су то чули, једни су одлучили да не понесу ништа, а други тек мало, како би видјели због чега би требало да се кају. И заиста, након што су изашли на свјетло дана, они који нису ништа понијели покајали су се када су схватили шта су пропустили понијети. Они који јесу понијели, кајали су се што нису понијели више.

За стварање политичке конотације тамног вилајета „аутору” је, нема никакве сумње, био довољан само наслов ове приче. Њиме је алудирао на политичко, друштвено, вјерско, културно и свако друго невидјело у Босни, на њену провинцијалну забаченост итд. Да је наставио читати ову кратку и загонетну причу, већ код мотива драгог камења посумњао би, међутим, у баналну (политичку) симболику мрака и у њему потражио дубљи смисао и значење.

Јер, ако се узме у обзир све оно што испод наслова ове приче пише, тамни вилајет као политичка антономазија Босне или било које друге земље на свијету, макар и оне најмрачније и најзабаченије, једноставно није могућ. Тамни вилајет из приче нити је крајина од овога свијета нити има политичке конотације. Тамни вилајет је стање свијести и стање духа. Караказан у којем вјечност и дозријева и измиче човјеку. Тамни вилајет је алхемијски заум рођен из срца народне маште.

Босна и остатак дуњалука данас су, политички, нешто другачија врста вилајета. Драго камење је одавно у џеповима и сефовима оних који се у мраку најбоље сналазе. Глас из мрака одавно је изашао на видјело и више не опомиње на кајање, а само кајање је тешко пронаћи и фењером усред бијела дана. Са овом старинском причом данас нас истински повезује једино њена занемарена суштина: тамновилајетска дилема.

И у старинској причи и у данашњем друштвено-политичком животу, тамновилајетска дилема је она дилема која се и поставља и разрјешава у потпуном емпиријском мраку. Када то кажем, мислим на одсуство чињеница на основу којих би сваки грађанин, иначе, прво морао размислити и анализирати, па тек онда формирати став и донијети одлуку.

Чињенице су, међутим, најчешће хотимично скривене од јавности, неадекватно представљене, тенденциозно обрађене, медијски и политички филтриране. Тамновилајетска дилема зато се обично и разрјешава политички непромишљеном одлуком појединца, погрешним избором, исхитреним сврставањем или наивним приклањањем. Формирањем става или етичког суда без иједног анализираног доказа или чињенице.

С обзиром на наведено, суочен с тамновилајетском дилемом, како год одлучио, како год се изјаснио, честит и објективан грађанин данас се мора суочити и с кајањем. Двогубим тамновилајетским кајањем. Истог дана, кроз мјесец дана или годину, кајање је неизбјежно. Стога никога не би требало да чуди што се грађани суздржавају, не само од гласања на изборима него и од јавног политичког мишљења и дјеловања. Одбојност према оваквој врсти избора имају сви који брину о посљедицама сопствених политичких одлука, ставова, мишљења или јавних изјашњавања. Упркос томе, у већини су они који су одавно изабрали страну, не осјећају тежину ове дилеме и не знају за кајање.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име