СЛОБОДАН ГЕОРГИЕВ: Шешељ се плашио УДБЕ, а напредњаци се плаше странаца

0
161
slobo
foto: krik.rs

Уредник БИРН-а Слободан Георгиев један је од оних новинара у Србији који је годинама на мети напредњачке власти Александра Вучића. Оптуживан је да је плаћеник, издајник, сорошевац, шпијун. Како то већ и бива са људима који (само) раде свој посао онако како би сви требали да га раде. 

Георгиев је прије неколико дана говорио на конференцији „Новинарство и грађани на удару закона и безакоња“ која је одржана у Бањој Луци и тада је за ИЗВОР говорио о разликама између напредњака и радикала, о Универзитету и студентима, о медијима и новинарима…

Када је уз Ваше име први пут ударена етикета издајника?

Ух, не знам… Заправо, сећам се! Били смо на факултету, година је 1996/97. Били су протести. Био сам у организацији протеста на Филолошком факултету. Противничка струја је тих дана објавила стрип у којем смо се нашли Борис Караичић и ја. У том стрипу ја питам Бориса да ли је стигла лова, а он, пошто је био на катедри за немачки језик, каже да јесте и да су је Немци послали.

После тога се та етикета није скидала. Поготово када сам почео да радим у „Времену“, потом и у БИРН-у. Додали су ми и квалификацију да сам шпијун. Дакле – плаћеник, издајник и шпијун. То сам ја.

А сорошевац?

И то, наравно. Харадинајев Србин. Однедавно радим и за Раму.

Да ли пријављујете све пријетње које добијете?

То је мука једна велика. Знам одакле претње долазе и пре три године сам назвао Вучића када су оне учестале. Јавио се, рекао сам му ко сам и зашто га зовем. Звао сам га као председника странке и рекао му да ботови праве озбиљне проблеме. Навикао сам да ме псују, али то није исто као када вам прете и говоре да ће вам побити породицу. То су радикали. Они функционишу на племенском нивоу.

И? Да ли се ишта десило?

Вучић је рекао да не зна ништа о томе, али да ће све проверити са Владанком која води инфо секцију странке. И тада је то престало неколико месеци. Ништа се другачије нисам понашао нити писао, али напада није било. После су се поново јавили. Пријављивао сам то полицији, али се ништа није десило. Последњи пут се то десило када је објављен у видео у којем се тврди како сам ја крив и за предају Косова.

Да ли је напредњачка власт Александра Вучића заправо само рецидив Шешељевих радикала?

Сјајно питање. То су заиста радикали и не треба много да се чудимо њиховом понашању. Шта је то шешељевско код напредњака? Она идеја према којој нема места за другог. Посматрано политички, социолошки, филозофски, културолошки – други не може да постоји. Постоји само један.

Шешељ се растао од кума, од Вука Драшковића, зато што није мога да трпи да буду двојица. Може бити само један, како кажу у „Горштаку“. Један глас, један човек, једна партија, једна политика, један клуб. И то су они. И они то на сваком месту показују. Замисли да тужилац позове Вучића и Стефановића по пријави коју сам поднио?

Често се ова власт пореди са Тадићевом и каже се да су сви они исти. Али, Тадић је попио шампањац на стадиону и против њега је покренут прекршајни поступак. Сви су се томе смејали, али је поступак заиста покренут. Он је као председник републике дао изјаву о томе. То је, наравно, било смешно, али се десило.

Радуловић је својевремено тужио Вучића за клевету, јер је Вучић рекао да је управо Радуловић БИРН-у дао уговоре са „Етихадом“ које смо објавили. У том процесу сам био сведок. На суду сам рекао да ми Саша Радуловић није дао те уговоре и да смо уговоре добили из другог извора. Вучић се, дабоме, никада није појавио на том суђењу, а суд је моју изјаву оценио неверодостојном!

Постоји ли икаква разлика између напредњака и радикала?

Шешељ се плашио УДБЕ, а ови се плаше странаца.

У деведесетима је снажан отпор пружао Универзитет и све око Универзитета. Да ли је и данас тако? Да ли је београдски Универзитет оно што је некад био, поготово након што је „одбранио“ докторат Синише Малог?

Када су радикали 1998. године ушли у Владу Србије и СРЈ, поставили су за декана Филолошког факултета Радмила Маројевића. Он је одмах променио називе катедри, неке је избацио, неке додао. Ми смо због тога зауставили факултет и факултет није радио док он није био смењен.

Упадао сам на часове код професора који нису зауставили наставу и говорио им: Да ли ви заиста желите да сутра имате диплому са потписом радикала Радмила Маројевића? У Милошевићево доба је то, дакле, било незамисливо. Данас није тако. Док год Универзитет ради, од протеста неће бити ништа.

Зашто?

Зато што је Универзитет, а поготово београдски Универзитет, срце Србије. Цела Србија је на том Универзитету. Нема општине из Србије и из српских земаља чија деца нису на Универзитету. Када Универзитет стану, онда сви знају да се нешто озбиљно дешава. А студенти су данас незаинтересовани.

А зашто су студенти незаинтересовани?

Не знам. Да ли зато што су одлучили да се сви редом иселе када дипломирају? Знам како смо се осећали ја и моје колеге пре двадесет година. Били смо спремни да изгубимо две школске године да бисмо се изборили за нешто у шта смо веровали.

Постоји ли иједан начин да се људима објасни реченица: Ако они буду штрајковали глађу, ми ћемо штрајковати снажније и боље?

Такве реченице се изговарају сваки дан. Пре неколико дана министарка правосуђа је у парламенту рекла „да се они не боје оних који су осуђени на доживотну робију“. Контрола је превелика и то није могуће „окренути“. Радио бих на томе када бих знао како. Новинарско је да указује на све те бесмислице.

Да ли ће „Утисак недеље“ и „Вече са Иваном Ивановићем“ преживјети „транзицију“ на другу телевизију?

Људи су то дуго чекали. Иван готово и да није имао паузу, јер је радио на youtube каналу и људи су га гледали и када је радио из дневне собе. Оља није дуго радила, али сада се види шта је та емисија била. То је заправо једини исправан приступ. Наше колеге са јавног сервиса се више и не труде да питају саговорнике оно што би их требали питати. Они немају ни трунку етике.

Када сте задњи пут позвани на РТС?

Ја сам на „црној листи“ РТС-а са још неколико колега и о гостовању нема ни говора. То звучи као теорија завере, али је истина. Био сам на другом јавном сервису, на „Војводини“, али она се мање и слабије гледа. Проћи ће и то.

Да ли опозиција у Србији све више почиње да личи на власт?

Опозиција у Србији најприје треба да се формира. То су показали и протести. Они су били добра шанса да се направи нека врста цивилног покрета и Вучићевог покрета који је нико не зна шта. Јер Вучић је један дан највећи еврофил, други дан је националиста. Како већ процијени ПР тим.

Г. Дакић/izvor.ba

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име