СЛОБОДАН ПОПАДИЋ: Поповско-полицијски лов на вјештице

2
300
bio jednom
фото: Дејан Божић

Док српске светиње на Косову и Метохији од шиптарских варвара чувају страњски војници КФОР-а, српску црку у сред Бање Луке од Срба чува полиција. Српска.

У тренутку када би српски игумани на Косову дали све што имају да им се свако вече на молитви појави 30 вјерника са свијећама у рукама, Српској православној цркви и српској полицији у Бањој Луци смета 30 вјерника у порти Храма Христа Спаситеља.
Ако је Косово најскупља српска ријеч, онда су појединци који воде МУП Српске и Српску православну црку у Бањој Луци најсрамнија и најјефтинија српска бића у овом тренутку.

Невјероватно је да полиција испред и око храма растјерује људе који оплакују смрт Давида Драгичевића, а да још не знамо јасно и гласно шта о томе мисли СПЦ и владика бањалучки. Наводно постоји само фантомско писмо у коме попови моле полицајце да им обезбиједе несметан рад?! То није исто што и конкретан одговор на питање ко је и због чега тражио од полиције да отјера цивиле? Какав је то кантар који мјери ко је добар вјерник, достојан да уђе у цркву и црквено двориште? Да ли онај који се моли за своју душу или онај ко се моли за душу Давидову? Да ли онај који на икони остави 100 марака или онај који нема више од 20 пфенига?

Не вјерујем да је полиција самовољно упала у порту Храма у тренутку када је Црква одвојена од државе, када њени објекти уживају извјесну екстериторијалност. Ако случајно јесте, онда је то насиље над свештенством, светињом и ђакони би морали да нам то кажу, па да знамо колико смо као Република ниско пали. Упад на имовину Цркве могућ је само под тачно прописаним условим – када држава води кривичне процесе, али и тада се хапсе појединци, а не растјерују сви који се нађу пред пендреком.

Ипак, прије ће бити да су интервенције полиције жеља локалног свештенства за које чланови групе „Правда за Давида“ очигледно нису добри хришћани, јер их својим присуством свађају с појединцима у власти који тако издашно државним парама дарују храмове. Престрашно је чак и упитати – да ли је то наша света саборна црква постала саучесник у лову на вјештице? Да ли је институција која је кроз вијекове била чувар српске православне културе постала она која нас дијели на пожељне и непожељне?

Како се прича, чланови групе „Правда за Давида“ ометају свештенство у служби. Кажу, та група има политичке мотиве. Помирићемо се и с тим ако нам поштовани владика одговори на два питања: како то човјек са свијећом у руци, који мирно стоји, и колико знамо не прави неред – омета попа у молитви? И друго, откад је то политички активним грађанима или функционерима забрањено да приступе молитви?

Чак и да су чланови поменуте групе црњи од самог ђавола, зар је на Цркви да им суди, да ћути док их хапсе у њеном дворишту, у које су се скрили бјежећи управо од полицијске тортуре.

А Бања Лука ћути ли ћути.

2 КОМЕНТАРИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име