СЛОБОДАН ПОПАДИЋ: Само им бог може помоћи

0
195
bio jednom
фото: Дејан Божић

Не помогне ли бог здравству Републике Спске, други неће нико. Зато све здравствене установе треба да слиједе примјер болнице „Србија“ у Источном Сарајеву, УКЦ РС Бања Лука и можда још неке, па да уведу собу за вјерске обреде.

У њима пацијенти, рецимо, могу Светог Архангела Михаила да моле да им пошаље газу, од Светог Саве да их просвијетли чистом постељином, а од Светог Георгија да им на копље набоде неку шницлу, као ономад што је пробуразио аждају.

Пацијентима би требало да се придруже и директори, јер само тако могу да се ријеше стотина милиона марака дугова и да зауставе егзодус љекара у Њемачку. Пошто су дебело згријешили, требаће им неколико мјесеци молитве Светом Василију Чудотворцу, али не сумњамо у успјех најупорнијих, јер Свевишњи све види и никог не оставља на цједилу. Под условом да је молитва искрена.

Истовремено, број молитви треба увести као критеријум за страначко оцјењивање директора, јер би то била једина истинска веза домаће политике с богом. Патријарх на крсној слави вође се не броји, као ни ослобађање Цркве од плаћања ПДВ, јер они су само божје слуге на земљи.

На овај начин се може ријешити и проблем суфицита свештеника тако што ће по један поп, хоџа, фратар и рабин бити запослени у свакој болници и дому здравља у Српској. Стање је сувише озбиљно да би они само повремено долазили у здравствене установе и да би дијелили собу. Шта једну? Треба сваком од њих дати по једну собу, а тамо гдје су три пацијента у соби, угурати још три. Да им је топлије, чиме се аутоматски смањују трошкови гријања у зимском периоду.

– Ова здравствена установа поштује права болесника у сваком погледу, па тако и када неко жели да се током боравка у болници сретне са свештеним лицем – изјавио је 2017. тадашњи директор УКЦ РС Мирко Станетић, најављујући собу за молитву у највећој здравственој установи у Српској.

Аплауз, али и питање: Шта је с правом пацијената на адекватну здравствену зашиту коју плаћа? Да ли је могуће да су сва пацијентова права испоштована, па ето још остало и да му доведемо попа или ефендију?

Није ријеч само о здравству. Након што је вјеронаука помогла реформи основног образовања, недавно је уведена и у средње школе. За очекивати је да догура и до факултета.

Тај однос нашег свијета, политичара и религије заиста је занимљива појава, али се углавном своди на формулу: народ мисли да је поп бог, попу је драго што народ то мисли, а функционери, прагматични какви јесу, ту везу користе као одличан канал за долазак до гласача, заузврат чашћавајући цркву нашом буџетском резервом.

Зато, немојте се изненадити ако свештеник у соби за вјерске обреде у болницама препоручи пацијенту да се искупи тако што ће посљедњи пут гласати за тачно одређеног политичара или да вјероучитељ исти посао одради у разреду средње школе, међу младима који тек стичу право гласа.

Та веза свештеника и политике, црне лимузине пред парохијалним домовима, додјељивање црквених ордења тајкунима – ктиторима, увођење цјеновник за сахране, крштења и вјенчања, баца огромну тамну сјенку на све ове, можда, искрене приче о болничким собама за вјерске обреде и сличне појаве. Толико је све материјализовано да се одмах упитам – а колико ће то да кошта?

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име