СЛОБОДАН ПОПАДИЋ: Штрахе је мангуп, ми смо папци

0
231
strahe
фото: Дејан Божић

Због афере „снимак“ у Аустрији је пала Влада, а у Републици Српској нико сем Драгана Чавића.

Након што је својевремено у Народној скупштини самовољно пустио снимак познатији као „два папка“, чиме је зарадио укор предсједника парламента, пао је из досљедности и морала прелазећи у редове оних чији је урадак слао на вјештачење у Холандију. Да би доказао да је аутентичан.

Но, Чавић је већ досадна прошлост. Садашњост је слична тадашњој ситуацији у којој се нашла РС – аудио снимак на којем се чује Жељка Цвијановић док прича о куповини народних посланика са ситуацијом у Аустрији – видео снимком на којем се види Хајнц Кристијан Штрахе како богаташици обећава државне послове ако финансира његову партију. Али, између тога и нашега случаја заједничка је само једна ријеч – снимак. И ништа више.

Исходе већ знате – аустријски виценацелар Штрахе је одмах поднио оставку, а канцелар Себастијан Курц није желио да у Влади задржи такву партију, те иде у ванредне изоре. Код нас, не само да није било оставки, него ни извињења народу због корупције на великој сцени, а актери те приче су за награду аванзовали.

И не само то. Из њихових редова већ слушамо оправдање потеза Штрахеа: намјестила му „служба“ (ваљда знају из искуства), све је то масло Курца који жели да се ослободи коалиционих партнера и на изборима сам формира владу, љевичари уклањају десничара, српског пријатеља и противника миграционе политике ЕУ, снимање је било недозвољено, снимак је чуван од 2017. да би био пуштен у вријеме избора за ЕУ…

Могуће, али поента је у нечему другом. Тамо гдје власт заиста потиче из народа ником не пада напамет да, ухваћен на дјелу, покуша врдати, већ одмах подноси оставку, без обзира на то што тужилац и даље не види основу за истрагу. Осим правне, постоји још једна одговорност – према својим бирачима и народу.

Тамо гдје се медији понашају као чувари демократије није важно како су дошли до снимка, већ шта се на њему види и чује. Тамо гдје влада закон, за одговорност је довољан и покушај корупције. Тамо гдје држава реагује овом брзином, грађанин може да буде поносан на њу. Тамо гдје народ зна своје мјесто у држави, улица се брзо напуни. Тамо, тамо, тамо.

Колико ли је богаташа финансирало наше партије да би заузврат добили тендере? Колико ли је опозиционара који данас ликују због пада „Додиковог пријатеља Штрахеа“ такође добило донација странаца? Не, нису криви медији у БиХ ако то нису открили (попут њемачких колега у случају „Ибица“). Нашем политичком и правосудном систему не вриједи ништа откривати ни доказивати. А тек народу. То смо видјели на примјеру случаја лажне дипломе у коме је саслушан само – новинар. Како рече колега Авдић – у БиХ се новинарски посао не ради да бисте нешто промијенили, већ да бисте их нервирали.

Кад смо код новинара, ако су Штрахеу заиста медији подметнули новинарку у лику лажне руске богаташице, то јесте кршење кодекса струке. Лажно представљање је забрањено. Али, ако ме питате да ли бих то урадио, ако не постоји други начин да се корупција открије – да. Без размишљања.

P. S.

Послије Штрахеа, медији у Њемачкој требало би да се позабаве наступом своје канцеларке у Хрватској. Долазак најмоћније политичарке у Европи на било чији предизборни скуп, нарочито ХДЗ, па још причати како је та партија битна у борби против национализма у ЕУ и то у вријеме када по Загребу пишу „Србе на врбе“ – скандал је готово раван Штрахеовом. Ти снимци нису ни тајни, ни спорни. Све остало је спорно.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име