СЛУЧАЈ „ГРАЂА“: Самовоља и уговор с компанијом „Душанић“ фирму одвели у стечај, а раднике на улицу

0
129

Већ 12 година траје судски спор између предузећа „Грађа“ Бања Лука и акционара овог предузећа због склапања штетног уговора са компанијом „Душанић“. Овај случај пријети да постане један од најдуговјечнијих у судској пракси у Републици Српској, а након више понављања није се одмакло од почетка. У међувремену, „Грађу“ је појео најуспјешнији економки пројекат у Републици Српкој- СТЕЧАЈ!

Нијемци би то назвали “blitzkrieg”. У само неколико дана у јулу 2007. године, далеко од очију јавности у предузећу „Грађа“ а.д. Бања Лука одвијала се права драма.

Даница Шипка, чланица Управног одбора и представница компаније „Боб“ (највећег акционара) отишла је на годишњи одмор, а њено одсуство су искористила друга два члана и у кратком временом сазвала сједницу Управног одбора.

Колико се журило са одржавањем сједнице, најбоље говори чињеница да је одлука о сазивању сачињена 2. јула, достављена 3. јула, а сједница одржана 5. јула.

Без обзира на допис своје колегице у којем је тражила одгоду сједнице до повратка са годишњег одмора, Перо Шакота, предсједник Управног одбора, ипак одржава сједницу, а једна од тачака сједнице је Приједлог за доношење одлуке о избору најповољнијег понуђача за удруживање средстава за изградњу заједничког пословног објекта на локацији у Улици Косе Јарића у Бањој Луци.

– Све ово је био добро осмишљен план тајкуна Петра Душанића из Прњавора, који је један од акционара, да се што прије докопа имовине „Грађе“ – прича за Герилу бивши директор „Грађе“ Бране Милошевић.

– Петар Душанић кад је купио акције у „Грађи“ поставио је свог директора и два члана Управног одбора. Акције су купила и још нека повезана лица, тако да су они контролисали велики дио акција. За предсједника Управног одбора поставио је Перу Шакоту, човјека који је био инспектор у МУП-у, а мислим и да је и сад инспектор. И они су сазвали сједницу кад није било те Данице, која није била под њиховом контролом и на сједници је једна од тачака била да се донесе одлука о заједничком улагању – говори Милошевић.

Компанија Душанић стратешки партнер

На спорној сједници одлучено је да у заједнички пројекат уђу „Грађа“ а.д. и компанија „Душанић“, а тадашњи директор „Грађе“ Милисав Јунгић само седам дана касније (12. 7. 2007.) потписао је Уговор о заједничком улагању.

Према наводима из уговора, који је у нашем посједу, „Грађа“ за потребе пројекта даје више од 7.000 квадратних метара земљишта, процијењене оријентационе вриједности 1.314.144,20 КМ, а на поменутом земљишту компанија „Душанић“ ће изградити два стамбено-пословна објекта.

Како се наводи у тачки 5 Уговора „оријентациона предрачунска вриједност трошкова изградње, а према елаборату овлашћене ДД ‘Пројект’ Брчко износи 10.078.033, а оријентациона тржишна вриједност пословног простора и станова на тржишту, након довршетка градње је, такође, 10.078.033 КМ“?!

– Сва цака је да „Грађа“ даје земљу, а они процјене да је вриједност те земље 15% вриједности укупног пројекта, а Душанић ће бити инвеститор и уложиће у изградњу тог објекта. Обезбјеђење за тај објекат од стране „Грађе“ је да се упише хипотека на ту земљу, док Душанић даје обезбјеђење за неку земљу негдје у Добоју – појашњава и Милошевић.

Уговор је дефинисао да је „Грађа“ а.д. дужна да, између осталог, у року од шест мјесеци обезбиједи сву неопходну документацију, урбанистичку сагласност, рјешење о одобрењу градње, те да Рјешење преда компанији „Душанић“ и да је уведе о посјед непокретности. С друге стране, компанија Душанић као први уговарач обавезује се да ће финансирати израду комплетне урбанистичко-техничке документације, те изградити стамбено пословне комплексе.

Обје стране ради обезбјеђења потраживања дају гаранцију у износу од један милион КМ, а као залог „Грађа“ ставља заложно право (хипотеку) на поменути плац, док компанија „Душанић“, у случају да не изврши своју обавезу као залог даје њиву у Добоју, површине 19.089 метара квадратних.

– Услови су били неизводиви. Све ово је била друштвена својина. Ти да би све то претумбао, то је немогуће у тим роковима и они су намјерно то урадили да се не може то испоштовати и онда он активира хипотеку и по основу овог уговора Петар Душанић је гурао „Грађу“ у стечај – наводи Бране Милошевић, који је на мјесто директора „Грађе“ дошао двије године касније, али се суочио са нерјешивом енигмом оспоравања штетног уговора.

Међутим, борба за оспоравање уговора је почела и прије него што је он потписан. Само један дан након фамозне сједнице Управног одбора, дакле већ 6. јула 2019. године законски заступници компаније „Боб“ који је највећи акционар са 18% акција, тражили су у циљу заштите власничких права, од Управног одбора, директора и Надзорног одбора да доставе одлуке, изводе из записника и све неопходне материјале са сједнице. Међутим, предсједник Управног одбора Перо Шакота у свом одговору наводи да „материјале, одлуке и записнике са сједнице не може доставити све док не буду сачињени од стране Друштва“.

Директор потписао уговор упркос одлуци Надзорног одбора

Већ 12. јула Надзорни одбор „Грађа“ а.д. је на сједници поништио и ставио ad acta све одлуке и радње Управног одбора и Управе које се односи на ова питања, без обзира на вријеме када су започете, прије или послије сједнице овог Управног одбора.

Надзорни одбор својом одлуком нарочито забрањује директору и осталим органима управе да потписују уговоре о заједничком улагању или било која друга правна документа и извршење радњи по питању реализације правних и других послова који се односе на уговоре или споразуме о заједничком улагању док се не сазове Скупштина акционара на којој ће бити изабрани нови чланови управе.

Исти дан када је Надзорни одбор поништио одлуку о заједничком улагању са компанијом „Душанић“, директор „Грађе“ Милисав Јунгић је ипак потписао спорни уговор, а два највећа акционара „Боб“ (18% акција) и Јован Видовић (13%) поднијели су 19. јула тужбу ради поништења одлуке и уговора.

Директор Милисав Јунгић је дао сагласност на Уговор и на рочишту у Основном суду које је било одржано 30. 7. 2007. када је донесено рјешење о постојању потраживања и одређује се укњижба заложног права у корист компаније „Душанић“, у износу од 1,000,000 КМ.

Тачно 12 година траје овај случај, промијењено је и више судија, као и судова (јер су се неки прогласили ненадлежним), донесено је и побијено више одлука, међутим случај је и даље активан.

Хипотека на земљиште које је у друштвеној својини

У овом случају није само одлука о заједничком улагању спорна. „Грађа“ није била власник поменуте парцеле.

– „Грађа“ је само била у посједу те земљу. Није никада била уписана као власник. Да би добили грађевинску дозволу морате бити власници те земље, а у грунтовници уписани власник те парцеле је била Република Српска, јер је земља била друштвена својина. „Грађа“ ту земљу није откупила – додао је Милошевић.

Да земља не припада „Грађи“ потврдио је и замјеник правобраниоца Републике Српске Драго Кевац. Он је у допису Основном суду у Бањој Луци 2. 10.2 009. навео да се ради о некретнини друштвене својине.

– На истим није могла бити успостављена хипотека сходно одредби члана 68. Закона о основним својинско-правним односима којим је прописано да хипотека престаје кад је некретнина оптерећена хипотеком прешла у друштвену својину, што значи да хипотека није ни могла бити успостављена – написао је Кевац.

Комисија за Хартије од вриједностије већ 2008. године тражила је да се Петру Душанићу и повезаним лицима одузму управљачка права због прекршаја приликом преузимања акција у компанији „Грађа“, а Основни суд у Бањој Луци је прихватио овај захтјев.

Комисија за ХОВ је утврдила заједничко дјеловање Петра Душанића, компаније „Душанић“ и Гостимира Иванковића те их обавезала на објављивање понуде за преузимање „Грађа“.

Истим рјешењем КХОВ је наредила Централном регистру ХОВ да на власничким рачунима Душанића и Иванковића упише забрану права гласа на скупштини акционара.

Утврђено је да је Гостимир Иванковић закључио уговор о поклону 483.127 акција Александру Иванковићу, док је Петар Душанић Сањи Душанић уговором поклонио 777.077 акција „Грађе“ Бања Лука.

Душанић и Иванковић су прекршили Закон о преузимању који прописује да од тренутка настанка обавезе објављивања понуде за преузимање понудилац не смије отуђивати нити се обавезивати да ће отуђити акције које дају право гласа у скупштини емитента.

Регистар за ХОВ је поступио супротно одредби члана 41. став 1. тачка г) Правилника о регистрацији и преносу хартија од вриједности којим је прописано да мора одбити пренос хартија од вриједности уколико те хартије имају ограничењу промета на основу закона, одлуке емитента или уговора.

Стечај појео имовину

Двије године касније, компанија „Душанић“ је поднијела тужбу против „Грађе“ због неиспуњења одредби уговора, а у одштетном захтјеву због затезних камата наводи цифру од 1,5 милионa КМ.

Због немогућности наплате 1.000.000 КМ компанија „Душанић“ је 18. 5. 2009. године поднијела приједлог за покретање стечајног поступка над „Грађом“.

Стечајни судија Мидхо Вукалић 17. децембра 2010. донио је одлуку о покретању стечаја, а за стечајног управника именовао је Раденка Драгојевића.

Прије отварања стечаја Драгојевић је у својој анализи навео да је Основни суд у извршном поступку донио рјешење 3. 12. 2009. по приговору извршеника и обуставља извршни поступак и укида све проведене радње. Међутим, игноришући одлуку Суда, Драгојевић је признао потраживање компаније Душанић, у вриједности од 1.000.000 КМ.

У тренутку отварања стечаја вриједност Грађе је била око 11 милиона КМ. Стечајни поступак и даље траје, имовина предузећа је распродата, а радници су отишли на улицу.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

gerila.info

Текст је произведен у оквиру медијског poola Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име