Стотине хиљада КМ за непознати приједорски клуб, пословне књиге уништене

0
243
Aleksandar Miljuš

У протеклих десет година Сарајево осигурање је на рачун Рукометног клуба Ветарана Приједор исплатило око милион марака, а гдје је новац завршио немогуће је утврдити, јер сумња се да је Александар Миљуш, овлашћена особа у клубу, који је истовремено и замјеник градоначелника Приједора, уништио пословне књиге и финансијске извјештаје.

Миљуш је тако починио кривично дјело због чега се, како сазнаје портал Моја Херцеговина, против њега води истрага у Окружном јавном тужилаштву Приједор. Непостојање писаног трага о томе каква је била даља судбина ових средстава изазвало је оправдану сумњу да је руководство „ветерана“ годинама вршило утају пореза те „прало“ новац, који се није задржавао у самом клубу.

Други човјек Приједора је представник највеће странке у Републици Српској, СНСД-а, у граду на Сани, која већ деценијама партиципира у локалној власти. Управо у томе треба тражити разлоге због чега се о овој афери није могло чути ни ријеч, док су се институције у ранијем периоду често знале оглашавати и о, за овај примјер, крајње бенигним истрагама.

Актер наше приче је већ дужи низ година изузетно утицајан у овом граду, што показује и његова биографија. Миљуш је прије избора за замјеника градоначелника Приједора дуго година био запослен у локалној Општој болници, а од 2010. године обављао је и функцију шефа канцеларије Фонда здравственог осигурања Републике Српске у граду на Сани, а био је и одборник у локалном парламенту. Такође, Миљуш је познати приједорски рукометаш и истакнути спортски радник. Био је члан Управног одбора Рукометног савеза Републике Српске и Извршног одбора Рукометног савеза БиХ, као и овлашћена особа у више рукометних клубова.

Један од посљедњих јесте поменути РК Ветерана Приједор, који је током прошле године запео „за око“ инспекторима Министарства унутрашњих послова, а потом и Пореске управе, док су вршили провјере у Сарајево осигурању. Тада су уочене позамашне суме прослијеђиване на адресу „ветерана“, које су годинама досегле милионску цифру, а највећи износ у току једне календарске године и 600.000 КМ. Новац је, показују документи у које су новинари нашег портала имали увид, прослијеђиван по основу „спонзорства и рекламирања“, што је прилично апсурдно имајући у виду укупно стање рукометне сцене у нашој земљи, о чему ће више бити ријечи у наставку текста.

Приликом контроле, сазнаје Моја Херцеговина, надлежни у поменутом клубу уочавају да Миљуш не посједује било какву документацију коју би могао показати како је утрошен наведени новац, а сумња се да је исту уништио након најављених инспекција. Наша сазнања потврдио нам је и Младен Митровић, главни окружни јавни тужилац, који је, између осталог, рекао да је истрага о овом случају у току.

– Окружно јавно тужилаштво Приједор примило је Извјештај о почињеном кривичном дјелу 27. марта ове године, од стране Министарства финансија, Пореска управа Бањалука, Одјељења за истраге и обавјештајне послове, против Е. М. због кривичног дјела „утаја пореза и доприноса“ из члана 287. став 1 Кривичног законика Републике Српске и А. М. због кривичног дјела „повреда обавеза вођења трговачких и пословних књига и састављања финансијских извјештаја и њихово фалсификовање или уништавање из члана 262. став 1. и 3. Кривичног законика Републике Српске. Наведени предмет је заведен у Окружно јавно тужилаштво Приједор, те се налази у фази истраге – рекао је за наш портал Митровић.

Новац се, иако нема службене документације која би о томе могла посвједочити, није дуго задржавао у клубу, нити је за његове потребе утрошен, посебно не на „спонзорства и рекламирање“. Надлежни сумњају да је он враћан појединим упосленицима у сарајевском осигурању, уз својеврсну провизију а касније користио за давање попуста приликом осигуравања путничких аутомобила. Подсјећамо, Закон о осигурању забрањује такве попусте, па се они дају из средстава за које је тешко утврдити на који су начин раније извучени из тих кућа.

Миљуша нисмо успјели пронаћи на радном мјесту у Градској управи а питања о истрази која се против њега води и средствима уплаћеним на рачун РК Ветерана послали смо на његов званични маил.

– Није коректно да се оглашавам по овом питању узимајући у обзир да се лично не знамо нити знам шта је циљна позадина извјештаја, као нити ко је друга страна у извјештавању”, поручио је Миљуш.

Контактирали смо и Сарајево осигурање. У њиховој служби за информисање су поручили да морају добити сагласност директорице како би одговорили на питање „шта је мотивисало ово осигурање да исплаћује стотине хиљада марака једном непознатом рукометном клубу“.

Са друге стране, „Ветерани“ немају израђен сајт, нити су водили било какву видљиву промоцију. Јавно доступан контакт је немогуће пронаћи јер га нема, а позив на 052/234-559, који је заведен на пословном порталу Акта.ба, открива да је ријеч о неисправном броју.

Добро упућени саговорници нашег портала о стању рукомета у Српској и буџетима овдашњих клубова истичу да су средства исплаћена приједорском рукометном клубу астрономска и да сигурно нису уложена у њега. Додају да цјелокупни годишњи буџети најјачих клубова у Републици Српској буду мањи а „камоли само цифре које се односе на спонзорства и рекламе“.

РК Борац из Бањалуке може „изнијети“ сезону, коју игра у највишем бх. рангу, Премијер лиги, и европским такмичењима, са око 500.000 марака, и то не за рекламирање већ цјелокупне трошкове, плате играчима и стручном штабу, котизацијама, трошковима превоза и смјештаја, препремама, трошковима за европску сцену, дуговима итд. Свјесни сте онда апсурдности цифре од 600.000 КМ за приједорски клуб намјењене за рекламирање а притом за њега нико и не зна“, истиче одлично обавјештени саговорник Моје Херцеговине, близак бањалучком клубу.

Ко има пара, додаје он, доводи играче који ће правити разлику на терену.

– Нема ту пара за рекламирање, оне се троше за пуко преживљавање. Нико није тако моћан да паре троши на оглашавање и промоцију. Крпљење дугова из прошлости и довођење играчког кадра је оно на шта клубови усмјеравају средства. За рекламирање новац клубови не издвајају већ добијају од других јер могу наплаћивати на дресовима или стадиону промоцију неког бренда и тако нешто зарадити – истиче наш саговорник.

Зато повратак новца у сарајевско осигурање има много више смисла. Економиста Зоран Павловић истиче за портал МојаХерцеговина да су данас осигуравајуће куће спремне на све како би дошле до клијената па и да пређу границу законитости али да је зато неопходна оштра реакција надлежних.

– Основна ствар код рада на покушају стимулисања агената и оних који продају осигурања јесу различити облици бонификације тих људи. Са једне стране, агентима се одобрава већи проценат стимулације за довођење оних који ће се осигурати, а са друге, имамо варијанту да трошак фирми које се баве регистрацијом буде трошак осигуравајућих компанија а не појединаца који региструју возило – каже наш саговорник.

Он истиче да је жеља или потреба за обезбјеђивањем клијената нормална у тржишној економији и да се ту на сваки начин покушава пронаћи модус који ће обезбиједити више клијената. Различити облици бонификација су, додаје, у некој мјери дозвољени а када се учини да активности излазе из оквира закона требала би да реагује Агенција за осигурање, која прати и контролише рад осигуравајућих компанија.

– Дешава се, тако, да компаније буду и кажњене. Бонификације које се дају корисницима, на њихово задовољство, каткад улазе у зону нелојалне конкуренције, али зато постоји поменута Агенција, која треба да води рачуна да то не буде на терет или на штету других. То је једна игранка која је константна и она постоји у цијелом свијету, те није ништа ново. Само је питање колико Агенција за осигурање као регулаторни орган води рачуна или успјева да одржи ред у том послу – закључио је Павловић за Моју Херцеговину.

Када је ријеч о самој Агенцији за осигурање Републике Српске, она умјесто пет, већ годину дана ради са три члана Управног одбора. Конкурс који је Министарство финансија Републике Српске расписало још у јуну прошле године за два члана УО која недостају, поништен је недавно и биће расписан нови, тако да ће ова агенција радити у крњем саставу и у наредном периоду.

Истраживачки тим портала Моја Херцеговина

Текст је произведен у оквиру медијског poola-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име