ТАЊА ВУКОМАНОВИЋ: Моћ немоћних

0
1583
moć

Слушам ових дана коментаре на протесте, на људе који се окупљају, на оне који „кукају“ и на оне који јавно говоре да нису задовољни. Кажу људи да су они који се буне докони, да не могу ништа промијенити и не треба насједати на „циркус“ опозиције. Кажу да су смијешни, да овдје појединац не може ништа и да не треба ићи на улицу и замјерити се некоме.

Ови други сједе код куће, гледају дневник, псују политичаре, псују државу, малу плату, ниску пензију, псују сами себе што не могу ништа да ураде. Кажу да не виде особу која би нас повела напријед, кажу да опозиција не може ништа да уради.
Можемо ли ми?

Зашто треба опозиција да нам каже да плата не може напунити потрошачку корпу? Зар не видимо сами? Зашто све борбе постају политичке? Па зар ми као народ не можемо сами да изађемо и свима им покажемо да нисмо овце?

Није народ незадовољан јер је опозиција тако рекла. Нису они измислили кризу и лош стандард, прије да су томе допринијели. Иако тешко да може горе, нико не гарантује да ће ови сљедећи бити бољи, али зашто не покушамо? Зашто не покажемо и овима сада и сваком сљедећем да нису незамјењиви? Ако не иде на изборима, ићи ће на улици. Проблем је што нам је за потребно више од шаке пензионера. Требамо нам сви. И на изборима и на улици.

Ако предсједник, нечелник или градоначелник не ради како треба, ајде да сви изађемо на изборе и гласамо за неког другог. Немогуће је да покраду све гласове. Неизласком на изборе им нисте нашкодили него помогли.

Ајде да, кад се министар просвјете неђе у сред скандала, ниједан наставник не дође на посао док не да оставку; Кад се неки функционер кретенски понесе према новинарима, сви напустимо конференцију; Кад нам најаве да ће да усвоје закон о повећању пореза да сви идемо пред Скупштину и чекамо да нам објасне зашто то раде.

Народ није ни свјестан колику моћ има. Зато је, ако мене питате, највећи проблем наших грађана то што мисле да не могу ништа да промијене. Не смијемо се предати.
Годинама се крије отров од којег може да оболи цијели град, па и шире, а људи ћуте. Дјеца вам пролазе поред тога и иду на безен, на факултет. Људи, живите доље гдје отров стоји годинама, а ви ћутите. Зар је и пирален измислила опозиција?

За надлежне ме ништа више не може изненадити, они су бахатошћу прешли све границе, али народ ми није јасан. Мислим да је крајње вријеме да дипломе курса за његоватеља замијенимо тренспарентима. Шта треба да се деси да схватимо да морамо нешто предузети? Знам, чекате да се вама нешто деси.

Је ли чекате да ваше дијете буде Давид Драгичевић? Да ваше дијете буде ватрогасац који је чистио канцерогено земљиште? Да ваше дијете буде дјевојка коју је сексулано узнемиравао радник јавног факултета који није добио отказ? Чекате да ваше дијете сутра буде на бироу, јер ви нисте ничији играч? Чекате да за ваше дијете сакупљамо новац СМС порукама?

Као што сам рекла, најгора власт је она која мисли да је незамјењива. Можда би и ови били добри да знају да им може доћи крај. Још само да народ то сконта, па да онда фино идемо напријед, јер нисмо ми немоћни – ми само нисмо свјесни своје моћи.

Онима који су задовољни и који су се изборили да имају све што им је потребно и онима које не дотиче ни политика, ни лош стандард – свака част. Они имају право да буду задовољни, али ни они немају право да критикују друге што нису задовољни.

Они незадовољни морају да престану да мисле да не могу ништа промијенити, јер могу. Ако не због себе онда због своје дјеце, јер су ови што уништавају ову земљу своју послали вани на престижне факултете.

А шта ћемо ми са својима?

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име