ТАЊА ВУКОМАНОВИЋ: Не гледај свој дом, анђеле

1
336
razglednica iz BL

Читам неки дан коментаре на Фејсбуку и видим да дјеца од 14 година користе ријечи кољач, агресор, геноцид, смрад, убица… Дјеца рођена 2005. године расправљају ко је кога убијао, који народ је изашао са више жртава из несрећних деведесетих користећи ријечи које не користе ни они који су свједочили свему томе.

„То је геноцидна творевина, попишам вам се на Републику, смрадови!“ пише Аднан.

„Шта ти знаш муслимајмуне! БиХ је измишљења земља“ одговара му Милош који додаје још неке неправилно написане ријечи које не бих да понављам.

Испод њега иде Џенан: „Кољачи, агресори, славите дан кад су побијене мајке и дјеца!“

Па Драган пише: „Биће опет пакао и крвава Дрина, ево иду четници са српских планина!“

Коментара у недоглед, а ја се питам зашто се и даље чудим, ко су ти људи и откуд им толика мржња? Међутим, више од свега поражава чињеница да је међу њима маса младих, мржњом затрованих, људи.

Уђем ја тако на профил да видим ко је Аднан, кад оно момак рођен 2004. године, млад, фин, на каверу слика неког фудбалара. Овај средњошколац редовно дијели текстове са прославе дана Републике Српске, пише како су Срби агресори и кољачи и како су клали сами себе како би испали жртве. Све то зна са својих 14 година, машала. Међутим, не зна да стави ни тачку, ни зарез, нити велико слово… Није стигао да учи правопис од историје.

Уђем ја и код Милоша на профил. Милош има кавер фотографију Радована Караџића. Милоша интересује политика, редовно статусима брани ћирилицу, додуше тако да би се и Ћирило и Вук Караџић постидјели, али добро, ваљда је њему у реду да се бори за ћирилицу и да пише „бијо“, „сумљам“ или „незнам“. И то би се могло исправити да нема говора мржње. Језиво. Он има 24 године, мрзи Бошњаке и Хрвате и пише да би сутра ишао у рат.

Уђем на још неколико профила, али ситуација је готово иста. Млади, сиромашни духом, неиживљени, необразовани људи који своју енергију усмјеравају на погрешан начин. Да ли то уче од родитеља или политичара (прије ово друго) – не знам, негдје су морали чути, али кладим се у шта год хоћете да не знају шта тачно значи геноцид, нити агресор. Они ништа не знају о рату.

Знају њихови родитељи, али сумњам да неко ко је преживио рат жели да се он поново деси. Поготово њиховој дјеци.

Истина, ни ја ништа не знам о рату, била сам дијете, али знам много о овоме што је дошло послије. Можда генерализујем, можда звучим глупо, али увјерена сам да не постоји писмен, смислен и аргументован националистички коментар на друштвеним мрежама. Мржњу шире необразовани, неписмени, неупућени и они којима је лако манипулисати. Тужно, претужно.

Нове генерације треба да поведу ову земљу напријед, а не да понављају грешке својих родитеља. Зато сљедећи пут када преко малих екрана будете слушали своје политичке идоле, сјетите се да се њима говор мржње и национализам исплати, а вама никако не.

Смијешни сте ако мислите да ће Бошњаци у БиХ боље живјети ако се Република Српска више не буде звала тако или да ће Србима бити боље ако у ходнику Предсједништва БиХ буде српска застава.

Немојте мислити да се они мрзе, они се обожавају. Срећни су што једни другима доносе политичке поене и што по принципу „ви као нападате, а ми се као бранимо“ већ деценијама успешно једне тјереју да мрзе, а оне који то не желе тјерају вани, да им не сметају.

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име