ВАЊА СТОКИЋ, E-trafika: Рекордер по питању јавне расвјете: Брчко свијетли као Лас Вегас!

0
126

Брчко дистрикт апсолутни је шампион у трошењу буџетског новца на јавну расвјету! Са постављене скоро 22.000 сијалица на територији ове општине, те 2.320.000 КМ годишње за одржавање и електричну енергију јавне расвјете, простом рачуницом долазимо до цифре од 6.356 КМ дневно, колико Брчаци дају за ове намјене.

Тај износ подразумијева изградњу нове расвјете, одржавање старе, као и електричну енергију која се утроши за њено функционисање.

– Ту је сулудо! Свијетлимо као Лас Вегас! Пред сваке изборе се поставља нова расвјета, без икакве потребе и прорачуна. Освјетљавају се чак и неки сеоски путеви, попут прилаза шумама – каже наш извор из Владе Брчко дистрикта који је желио остати анониман.

Шеф одјељења за комуналне послове у брчанској Влади Зоран Булатовић за медије је истицао да чак половину постављених сијалица чине ЛЕД сијалице, док ће се остатак ускоро замијенити.

– Управо увођење штедљиве расвјете је један од приоритета, с обзиром на то да се на годишњем нивоу за одржавање овог система, те утрошену електричну енергију из буџета издваја око два милиона марака – казао је он.

Ипак, у Влади Брчко дистрикта нам нису могли објаснити потребу за оволиким бројем сијалица, иако он обухвата и расвјету на магистралним и локалним цестама. Службеница за етику Алма Бурић Башић казала је да се одржавање јавне расвјете повјерава јавном предузећу „Комунално“ из Брчког. На годишњем нивоу тај износ је 200.000 КМ.

– Према Закону о комуналним дјелатностима, за одржавање јавне расвјете задужено је ЈП ‘Комунално’. Тренутно на територији Брчког налази се скоро 22.000 сијалица – казала је кратко Бурић Башић за еТрафику, не могавши да оправда њихов број.

Према посљедњем попису становништва, на 402 квадратна километра Брчког живи 83.500 грађана. Поређења ради, у Приједору живи 97.500 становника на 834 квадратна километра, док је постављено 10.000 сијалица јавне расвјете, дупло мање од Брчко дистрикта. Ова ставка у буџету Града Приједор за 2018. годину износи 1.160.000 КМ, половину буџета Брчког.

– У протеклом периоду провођене су активности на уштеди електричне енергије на начин да се приступало физичком искључењу одређеног броја расвјетних тијела која расвјетљавају јавну површину, искључењу бесправно постављених расвјетних тијела, као расвјетних тијела која не расвјетљавају јавну површину, бесправних прикључака других потрошача на јавну расвјету, затим замјеном класичних сијалица ЛЕД сијалицама гдје је то технички изводљиво и при изградњи нове расвјете. ЛЕД сијалице су заступљене 10 одсто – казао је за еТрафику Милорад Вујмиловић, в. д. шефа Одсјека за комуналне послове и заштититу животне средине Града Приједора.

Слична ситуација је и у Бијељини. Иако је површином и бројем становника знатно већа (733 км2 и 107.000 становника), у овом граду постављено је мање јавне расвјете него у Брчком – 18.000 сијалица. За ове намјене се годишње из буџета издваја два пута мање новца него у Брчком, око 1.120.000 КМ.

– Инсталирањем тајмера, који омогућавају гашење сијалица у поноћ, смањили смо реалну потрошњу и од тада смо уштедили око два милиона марака – навео је Томица Стојановић из Одјељења за стамбено-комуналне послове и заштиту животне средине Града Бијељина у пријашњим изјавама за медије.

Иако је Бања Лука већа од Брчког три пута (1.238 квадратних километара) и у њој живи 100.000 више становника (185.000 према посљедњем попису), Брчко је скоро па изједначено са Бањом Луком по овој буџетској линији. Наиме, Бања Лука је током 2018. године издвојила 2.370.000 КМ на јавну расвјету, док је та бројка за Брчко тек 50.000 КМ мања. Бању Луку обасјава око 23.000 сијалица, што је само за једну хиљаду више него у Брчком.

– Тренутно нам је јако битна стратегија изводивости за прелазак на ЛЕД расвјету, за коју смо већ обезбиједили новац. Циљ је ширити мрежу расвјете, посебно у приградским насељима, успоставити јединствени систем управљања и прећи на ЛЕД сијалице – казао нам је портпарол Града Бања Лука Миленко Шајић.

Марко Икић, Миломир Шоја и Слободан Лубура са Електротехничког факултета у Источном Сарајеву још су прије пет година упозоравали на превелика буџетска издвајања за јавну расвјету, као и њену неефикасност. У свом раду „Уштеда електричне енергије у систему јавне расвјете“, они наводе да су истраживања свјетских еминентних института показала како је примјеном савремених технологија могућа уштеда око 30% електричне енергије. Они такође наводе да јавна расвјета представља значајно подручје за примјену метода ефикаснијег коришћења електричне енергије, посебно уколико се узме у обзир да она у укупној потрошњи учествује са више од 20 одсто.

– У већини јединица локалне управе и самоуправе у Републици Српској, јавна расвјета се појављује као велики (неефикасан) потрошач електричне енергије и значајна ставка у буџету. Озбиљне процјене и проведена истраживања показују да поједине општине у Републици Српској, зависно од величине и степена урбанизације, на годишњем нивоу плаћају електричну енергију коју потроше јавне расвјете у износу од неколико стотина хиљада до неколико милиона КМ – истичу они, те упозоравају да се замјене старих сијалица не врше на адекватан начин.

Наиме, иако су поједине живине сијалице замијењене натријумским, које су ефикасније, добијени ефекти су далеко од могућих, уколико би се примјењивала савремена технологија.

– На примјер, ефикасност нове генерације сијалица већа је за 15-20% у односу на класичне, док је ефикасност свјетиљки повећана са 70% на 88%, што доводи до кумулативног смањења потрошње електричне енергије од око 35%, уз исти свјетлосни ефекат. Међутим, најсавременија рјешења заснована на компактним флуоресцентним сијалицама (ЦФЛ) и свјетлећим диодама (ЛЕД) обећавају смањење потрошње електричне енергије од око 75% – објашњавају са Електротехничког факултета.

Другим ријечима, уколико би се пројектовали нови, ефикаснији системи расвјете, а стари замијенили адекватнима, општине али и цијела РС би осјетили знатно растерећење својих буџета. Поред материјалне, треба подсјетити на еколошку добит, као и усаглашавање са ЕУ стандардима.

– Више од 30% сваког система ослања се на расвјету свјетиљкама чији је вијек трајања одавно прошао и чије свјетлотехничке и енергетске карактеристике више не задовољавају захтјеве које прописују стандарди. То укратко значи да је за исте свјетлотехничке резултате потребно у свјетиљку постављати знатно већу снагу сијалица него што је то потребно када је ријеч о новијим технологијама свјетиљки – истичу.

Уређаје који се тренутно користе за укључивање и искључивање равјете не сматрају ефикасним, јер се њихове карактеристике мијењају под различитим радним условима, због чега дају непоуздане информације о нивоу свјетлости. Како би се дошло до ефикаснијег система и буџетских уштеда, предлажу правилно подешавање аутомата за укључивање/искључивање расвјете, програмирано искључивање одређених фаза,замјену застрарјелих сијалица ЦФЛ и ЛЕД тијелима, те континуалну регулацију интензитета освјетљења.

– Тако један сат рада дуже од неопходног времена повећава трошкове електричне енергије за 5-10%, а смањује животни вијек сијалице за 2-5%, зависно од доба године. Ефекти уштеде се огледају, најчешће, кроз правилно подешавање постојећих расвјета које се укључују прије оптималног времена и које се искључују послије њега. Анализирајући литературу и извјештаје реализованих свјетских пројеката у погледу повећања енергетске ефикасности и уштеде у системима јавне расвјете, може се закључити да се модерне расвјете најчешће заснивају на ЛЕД технологији чије су карактеристике знатно боље од расвјетних тијела чија су технолошка рјешења базирана на живи и натријуму – закључују они.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име