ВЛАДИМИР КОВАЧЕВИЋ: Ви се множите, а ми ћемо да владамо

0
104

Никога не можете натјерати да рађа и да оснује породицу. То је ваљда право избора сваког појединца.

Поготово држава ни власт не треба да  системски усмјерава дјецу на рађање као вид популационе политике. Право државе јесте да води рачуна о популационој политици, али држава треба да омогући младим људима да уколико то желе могу да имају дјецу. И то онолико колико ти млади људи желе.

Јасно је да проблем са изразито негативним природним прираштајем постоји, да људи одлазе и да се тешко одлучују за бројне породице. Јасно је да појединци на тај проблем указују годинама као и на то да држава не чини ништа како би крвну слику нације поправила.

Рјешење није у оснивању интерната у којима ће „Младост нације“ служити за расплод и јачање нације. Знамо како је један такав покушај у једној другој држави давно завршио. И како је био назван. То је она држава у коју данас масовно бјеже или желе да бјеже млади људи Републике.

Учити дјецу вриједностима породице, љепоти имања и одгајања дјеце није погрешно. Погрешно је што се између редова може прочитати да је народ крив што не жели да се „размножава“ и да ће ти који не желе да имају бар троје дјеце бити проглашени за издајнике, можда и стране плаћенике који се плоде по Сарајеву док сјеме живота ускраћују својој отаџбини.

Зато дјеци, ваљда, треба од малих ногу усадити у главу да је рађање обавеза према нацији и држави, а не плод љубави, жеље и у крајњем случају одлуке сваког појединца. Држава је, дакле, спремна да едукује дјецу и да им да до знања да од њих зависи судбина нације.

Са друге стране, држава није спремна да створи услове младим људима да оснују породицу и имају дјецу. Ништа осим вишедеценијске демагогије и борбе са змајевима од дима.

Шта младе жене које се одлуче за брак и дјецу могу да очекују од Републике?

По ступању у брачну заједницу млади брачни пар прву главобољу има са стамбеним простором. Живот са родитељима или кредит који се отплаћује до гроба. Да би ово схватили они који мисле да су паметни, а имамо несрећу да су битни у Републици Српској, треба да сиђу са облака међу обичан народ.

Који не живи од неколико хиљада марака плате, који не тргује концесијама на природна богатства Српске, који нема тапију на све послове и који не користи ресурсе Републике као своје приватне… Народ који, до ђавола, плату мора да заради и који не може од плате да дјетету купи ауто од 100.000 марака.

Млада жена коју толико желите да „едукујете“ о значају рађања када роди прво дијете у Републици остане без пола плате, јер јој послодавац, не кршећи закон, једноставно укине нелегални дио плате у кешу. Јер сте ви едукатори тако омогућили.

Тако млади родитељи умјесто подстицаја и честитке рођењем дјетета добију веће трошкове, а драстично умањење прихода. Жена, мајка, породиља након порода жури да се врати на посао, већ након пола године, што због притиска послодавца и страха од губитка посла, што због потребе да јој буде враћен нелегални дио плате. Који онда након враћања добрим дојелом потроши на вртић.

Уколико млада жена, мајка затрудни, по жељама вас едукатора, по други пут слиједи стрес и бојазан од реакције послодавца. Рад до деветог мјесеца трудноће, онда порођај и поново скидање пола плате. Сада је млади брачни пар са двоје дјеце, са још већим трошковима и поново са драстично умањеним приходима. Поново повратак на посао пола године након порођаја, јер све друго повлачи ризик од губитка посла. Онда слиједи вртић и за друго дијете, а обећани просјек плате од 1.000 марака (које као треба да представља добру цифру) никако да буде испуњен.

Наравно да ви едукатори не можете да схватите све ово написано и наравно да ћете свакога ко овако на глас размишља прогласити издајником, јер ви би највише вољели да се други и јебу умјесто вас. Да рађају умјесто вас, да раде умјесто вас само да их има и да не иду нигдје. Јер како ви то да схватите када сте од схватања нормалног живота у Републици удаљени свјетлосним годинама?

Јер вама је нормално да ваша дјеца возе аута вриједна стотину хиљада марака, вама је нормално да се као министри и предсједници сиромашне Републике возите службеним аутима са свим могућим додацима. Јер вама је нормално да ваши тајкуни уз вашу помоћ обрћу стотине милиона и да од сјаја тог новца не видите даље од носа. Вама је онда нормално и да се други јебу за спас Републике.

Другари, за промјену, јебите се мало ви.

(колумна Владимира Ковачевића је објављена 29. августа 2019. године на порталу gerila.info)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име