Зашто се у Републици Српској плаћају многи лијекови за дјецу?

0
27

Сезона је вируса и бактеријских инфекција. Апотеке у центру Бање Луке свакодневно су пуне, а највећи број купаца који у редовима чекају неки лијек су, у ствари, родитељи мале дјеце.

Слична ситуација је и на Педијатријској клиници Дома здравља у Бањој Луци. Огромне гужве, пред сваком ординацијом чека по 4-5 дјеце, а већина се жали на исте симптоме: повишена температура, кашљање, цурење носића… И углавном иста дијагноза. Запаљење ждријела, крајника, уха…

И док се у Домовима здравља и клиникама строго држе слова Устава и Закона о здравственој заштити који прописује да дјеца до 15 година имају право на бесплатну задравствену заштиту, у апотекама се и даље плаћа велики број љекова која се прописују дјеци. Разлог – велики број лијекова, посебно антибиотика, не налази се на позитивној листи коју је прописао Фонд здравственог осигурања Републике Српске.

Славиша Милић из Бање Луке, отац трогодишњег дјечака, каже за наш портал да је у протеклих неколико мјесеци његово дјете имало више „гнојних ангина“ и да је у том периоду примило 4 или 5 доза антибиотика.

– Од септембра 2019. када је кренуо у вртић, па до децембра, једва двије комплетне седмице да прође без неке упале. Прво грло, па послије 10-ак дана ухо, па онда опет грло. И тако у недоглед. Први пут је добио амоксицилин, а онда сваки пут други лијек. И докторица која га је прегледала каже да терапија коју ће му прописати овиси од симптома и колика је упала. Ако дијете има температуру преко 39 и ако се тешко та температура скида, ако има јак кашаљ, тад даје јаче антибиотике. Углавном амоксиклав, панклав, оспен. Најчешће амоксиклав. И наравно, већина се плаћа. Уз антибиотик обавезно морамо купити и пробиотике, препоручила нам је докторица и неке препарате, јер каже да је очито да је ослабио имуни систем и да треба радити на јачању имунитета. Све скупа платим и 60-70 КМ, зависи од апотеке и цијена. Невјероватно је да исти лијекови имају различите цијене у три-четири апотеке које су удаљене 100 метара. И нема везе што је за дијете, морам платити – говори Милић.

Цијене у малопродаји дупло веће у односу на максималну велепродајну цијену лијекова

У апотекама не желе да говоре на питања о цијенама лијекова и зашто се плаћају лијекови за дјецу. Кратак одговор који смо добили из једне апотеке каже да се малопродајна цијена формира на основу више параметара. Напомињу да највише зависи од произвођача и добављача лијекова који велепродајним цијенама највише диктирају која ће се формирати у малопродаји, те да многи лијекови који имају исти састав имају другачије називе, као и да се многи од тих лијекова не налазе на позитивној листи коју је одредио Фонд здравстеног осигурања Републике Српске.

Тржиште лијекова на подручју Босне и Херцеговине регулишу Агенција за лијекове и медицинска средства те ентитетска министарства здравља.

– С обзиром на свој дјелокруг рада АЛМБиХ издаје дозволе за стављање лијека у промет. Један од података на дозволи за стаљање лијека у промет је режим издавања лијека – одговорено нам је из Агенције за лијекове БиХ.

Агенција је током 2018. утврдила максималне велепродајне цијене лијекова, гдје су цијене појединих антибиотика у велепродаји нижа и више од 50 % за поједине лијекове у односу на малопродајну цијену.

Тако је, на примјер, за Амоксиклав или Xицлав (антибиотике који се све чешће прописују дјеци) максимална цијена 6,43 КМ по једној бочици за оралну суспензију, док је у малопродаји цијена око 16 КМ.

Подсјећамо да предузетници које се баве прометом фармацеутских производа могу примијенити максималну велепродајну маржу од осам, а малопродајну до 20 посто.

– Цијена лијека формира се на начин да се на велепродајну цијену лијека додаје велепродајна маржа, малопродајна маржа и ПДВ, уколико се ради о лијековима који се не издају на терет средстава здравственог осигурања – изјавила је за поједине медије и Јелена Вујић из Службе за односе с јавношћу Министарства здравља и социјалне заштите РС.

Из Агенције за лијекове БиХ напомињу да питање прописивање лијекова на терет средстава обавезног здравственог осигурања је питање за фондове, као и само питање различитих цијена лијекова.

– Дакле, сви лијекови, изузев оних који на својој дозволи имају режим издавања БРп (лијек се издаје без љекарског рецепта) морају бити прописани од стране љекара, што не значи да трошкове за те лијекове сноси фонд. Режим идавања „на рецепт“ имају сви лијекови који нису довољно безбједни да их пацијент узме сам.

Фондови даље одређују који лијекови су на листама, односно које трошкове сносе.

Сви антибиотици имају режим издавања на рецепт, што значи да их прописује љекар након прегледа, односно постављања дијагнозе.

Апотеке су у надлежности ентитетских министарстава надлежних за послове здравља и њихове инспекције врше надзор над апотекама, наводе у Агенцији за лијекове и медицинска средства.

Кустурић: Задовољавајући квалитет лијекова који су на позитивној листи

На питање о плаћању појединих антибиотика који плаћају и дјеца, из Фонда здравственог осигурања Републике Српске за наш портал кажу да на позитивној листи лијекова има основни антибиотик амоксицилин који љекари имају право да пропишу.

Амоксиклав је само новија генерација истог антибиотика и ми држимо на листи оне основне антибиотике, који су есенцијални и који морају да буду и свако дијете може да добије амоксицилин и љекар може да га пропише, каже директор Фонда Дејан Кустурић и додаје:

– Оно што је најбитније, тај лијек је такође регистрован, тај лијек има исте индикације и тај лијек има исте ефекте и ствар је само да ли желите да се са тачке А на тачку Б превезете у „Југу“ или у „Мерцедесу“. Ствар је у томе што пацијенти то не знају и они слушају оно што им се пропише, али оно што је Фонд омогућио је да имате све што је потребно да би се пружила здравствена заштита по цијенама које су на листи.

Кустурић додаје да је могуће да постоји разлика у квалитету, али поента је у намјери.

– Ако ви треба да се излијечите, ви можете добити основни лијек да ријешите то. Да ли сад желимо да се лијечимо овим или оним лијеком, то је питање бренда. И наша листа, за разлику од других, је дефинисана на начин да доктори не могу да прописују заштићене називе. Позивам пацијенте да траже лијекове који се добијају без доплате, али не зато што је то неквалитетно, већ зато што је Фонд омогућио да квалитет можете добити без доплате. Међутим, ако вама неко савјетује да узмете нешто друго и при томе, послушате, онда ћете морати и доплатити. Струка и даље каже да је квалитет лијекова које покрива Фонд и даље задовољавајући – закључио је Кустурић.

А струка која има свакодневни контакт с пацијентима сматра да су поједини лијекови одавно требали да буду на листи.

Пацијенти постали отпорни на поједине лијекове

У педијатријским клиникима не желе званично да разговарају на ову тему. Ипак поједини љекари кажу да су свјесни да многи лијекови нису на позитивној листи, али да их морају прописати јер је то у најбољем интересу пацијента.

– Мени кад дође дијете које већ трећи дан има високу температуру, дијете које има ужасан кашаљ и упаљено грло, а прије 15 дана је попио једну дозу амоксицилина, какав ми то избор оставља? Њему амоксицилин тад не може помоћи. Често се деси да пацијент има температуру и током кориштења терапија и по два три дана. Углавном кажем родитељима да се тај антибиотик плаћа, али у том тренутку је то најбоље за његово дијете – говори један од педијатара са дугогодишњим искуством.

до 18 година без права на бесплатну здравствену заштиту

Како је Закон о здравственој заштити РС дефинисао да бесплатну здравствену заштиту имају дјеца до 15 година, без овог права су остала дјеца од15 до 18 година старости.

Сва дјеца до 18 година у РС треба да имају право на безусловну здравствену заштиту, јер је то прије свега у складу са Конвенцијом о заштити права дјеце УН-а која се директно примјењује у БиХ, те сва дјеца морају имати једнако право на здравствену заштиту без обзира на године.

Ово је закључено на округлом столу “Да ли је закон изнад права дјетета” који је у фебруару 2019.одржан у Народној скупштини РС, након што су ученици бањалучке Медицинске школе покренули иницијативу да сва дјеца буду ослобођена плаћања партиципације и да имају бесплатно право на здравствену заштиту, а не само она до 15 година.

Учесници су се усагласили да је на овај начин повријеђено основно људско право те дјеце, па су од надлежних затражили да у што скоријем времену промијене ову законску одлуку.

Стручњаци истичу да је проблем што су људи генерално постали резистентни на антибиотике.

– И амоксицилин који би требао да заврши ствар више није довољно јак. То би се сад и струка требала питати, јер су неки антибиотици толико постали заступљени у терапији да сад вјероватно постоји оправданост да они уђе на листу. Један од њих, на примјер, није чисти амоксицилин, он има додатну клавулонску киселину која је додатни антибиотик и зато је јачи. Сада већина бактеријских инфекција не може да се ријеши са обичним амоксицилином – став је и појединих фармацеута.

Напомињу и да дјеца углавном добијају сирупе, а на позитивној листи лијекова су тренутно амоксицилин, цефалексин, еритромицин, који спада у пеницилине. На та три антибиотика се не плаћа партиципација, само што се пеницилини дају код неких тежих инфекција.

– Дјеца кад користе антибиотике морају користити још неке препарате који регулишу цријевну флофу, а који, такође, никада нису отишли на листу. Пробиотик спада у суплементе, он уопште није лијек, па самим тим није на листи. Тако је законски регулисано. Кад смо ми били мали, нико од нас није пио пробиотке. Тад нису ни постојали. Одлично је што сад постоји јер на тај начин штити цријевну флору дјечију, јер сви антибиотици, колико год да уништавају бактерије, штете нашој цријевној флори и зато се пробиотик препоручује више као нека заштита или превенција, да не би дијете добило посљедично кандиду или неко друго обољење. И ви сад практично кад одете љекару, доктор вам пропише амоксиклав и тај пробиотик, вас та терапија, односно лијечење кошта више од 20-30 КМ – наводе фармацеути.

И док сви истичу да је интерес и здравље дјетета на првом мјесту, за дјецу ће се и даље плаћати бројни лијекови. Отпорност дјеце и мутација појединих вируса довела је до потребе набавке нових лијекова. Љекари поручују да дјеца не смију да испаштају због административних рјешења. Да ли ће бољи лијек плаћати или лијечити бесплатно слабијим лијеком – одлука је на родитељима. Као и борба да се изборе за бесплатне лијекове за своју дјецу, онако како Устав и Закон налажу.

gerila.info

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име