ALEKSANDAR SARADŽIĆ: Razvodnjeno pivo i perolaka droga

nemojte oblaci gdje vam nije mjesto

Porast nataliteta… Ekonomija u razvoju… Plate u nivou evropskih… Konkurentni smo najboljima na starom kontinentu…

Samo gomila prežvakanih floskula i šupljih priča.

Pokriće za gore navedene verbalne dijareje mogu da se nađu petkom i subotom na bijelim plažama gdje skupi nosevi surfaju. Najkvalitetniji talasi bjeline zapljuskuju one koji biflaju te pošalice od izreka koje sirotinja pije žednim usnama.

Nikada me nije zanimala politika, a još manje njeni igrači. Čak se može reći da politiku više ne volim od Avramovskih pustinjskih bajki i dogmatskih monetarnih doktrina.

Ali im skidam kapu što su svi oni demokratski došli na pozicije sa kojih gledaju preko bagera, sa četrnaestih spratova i prelijepih ograda na golje koji gmižu i čekaju bolje dok gladni sunca gledaju prema dolje. Svi su oni saučesnici egzodusa, oni su glave koji kroz suze govore da ovo ne valja, ali pune rafale koji tjeraju svakog prisebnog insana odavde.

Pa koju materinu mi grdobna šaka mladih još radimo ovdje? Odgovor najkraće i najjasnije bi bio: nemam blage veze, možda volimo mazohistički trčati na vjetrenjače. Nađemo stvar-dvije da se zabavimo jedan određen period. Onda neki po inerciji života gledaju da odu u brak. Ne moraju se ni voljeti, samo neka nje/njega tu, bolje je po Samsari lutati u paru.

Kažu fitilj dogorjeva. Ma koji kurčev fitilj, nema prokletog fitilja. Proklete glasne kukavice koriste taj isti fitilj da bi opravdali svoju nemoć i kukavičluk, jer prstom ne smiju mrdnuti protiv struje koja ih nosi. On je izgorio, a vi ste ostali bezmudi poltroni i krezavi kerovi koji laju dok karavani prolaze.

Na mladima svijet ostaje? Grohotom se nasmijasmo sada. Šta ostaje? Krediti? Zaduženja? Klizišta? Bijeda? Čamotinja? Trulež? Sve što je iza vas starijih ostalo ovdje već decenijama smrdi koliko buđav strv na omorini. Dok ste gledali kako se klati, smijali ste se. Sada kada vam je servirano to mefistovsko meso, pitate se šta dalje i na mlade prebacujete.

Nekada se uhvatim da mi pripadne teško što sam od ljudskog roda. Ne zaobilaze divlje životinje ljude bez razloga, mi smo najgore zvijeri koje su ikada hodale. Čak se i crvima nekada divim, jer se bar drže skupa u svome sranju i mikrokosmosu.

Svaki vaš glas rađa jauke, nema tu riječi od meda. Kada vam je toliko zinula guzica da mladima ostavite ovu oglodanu jabuku koju svijet zovete, idite onda leći u grobove i čekajte ono što obično kasni – smrt.

Ta ista budućnost koju ste usrali prije nego da ste je i počeli stvarati; ta ista budućnost koju megalomanski hvalite da je vaš izum i amanet – ona ždere duše sinova i šćeri vaših. I ona, k’o vi, vene i lomi se u čumi.

Za kraj da vam istroparim jedan citat loji koji opisuje savršeno šta je kleta budućnost na vašim kričavim korjenima uradila omladini.

Nema ništa drugačije kod mene. Ja sam samo još jedna smorena mlada osoba, koji se približava tridesetoj. U ćorsokaku, koji živi za vikend. Usputni seks, razvodnjeno pivo i perolaka droga. I povremeno nekome izbijem zube.

To je donijela vaša budućnost omladini danas. To je vaš amanet, zakitite se sa njim.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite komentar
Unesite ime