RASTKO VUKOVIĆ: Šta bi praksa bez dobrih teorija (o feminizaciji)

zakon velikih brojeva

Lokalno i šaljivo u nekoj privatnoj prepisci sa kolegama upotrebio sam izraz ,,feminizacija“ za fizičke procese koji ,,odustaju“ od vanjskog sveta. Uredi ti prvo svoju sredinu, a onda ćeš lako dalje – dobronamerno su komentarisali šireći mu značenje, ali savetujući me ipak da ne razvijam ideju i primene. Da ne dangubim.

Drugi zakon termodinamike, poznato je, govori o spontanom prelasku toplotne energije sa tela više na susedno telo niže temperature. Do Bolcmana 1905. godine, koracima od Klauzijusa, Gibsa i Karnoa, taj je Zakon primećen u obliku spontanog rasta entropije (nereda) u jednolikom raspoređivanju molekula vazduha u sobi.

Amorfnim, bezličnim molekulama gas kao da sakriva informaciju o sebi, smanjuje njenu emisiju vani i bavi se unutrašnjim uređenjem, pa je zgodno reći da feminizira. Pokušajte sada isti proces ne razumeti kao povećanje nereda (entropije), nego naprotiv- kao povećanje unutrašnjeg reda i eto vam potrebe za boljim terminom. Eto i otkrića naličja entropije, odnosno nereda.

To se može posmatrati još opštije. Neizvesnost pre bacanja novčića, slušanja vesti, nesreće realizuje se u informaciju nakon. Novosti razmenjujemo komunikacijom, kao i čestice posledice svojih interakcija. Zbog mnoštva mogućnosti interakcijama nema kraja, ali ono što je krenulo stiže. Smatramo da je informacija plastična poput energije, da se i ona transformiše iz oblika u oblik ne nastajući ni iz čega niti nestajući ni u šta, jer inače dokaz eksperimentom ne bi postojao.

Iz ovog zakona održanja, međutim, sledi konačnost svakog svojstva informacije. Naime, beskonačan je onaj skup koji je količinom jednak nekom svom pravom delu. Iz istog održanja razumemo da je i neizvesnost informacija. Kada unutra ima manje neizvesnosti nego vani, uređivanje unutrašnjosti je manje rizično od vanjskih pohoda, predvidljivije je i pitomije. Okretanje ka toj strani nepoznatog jeste feminizacija.

Ako ste ovo razumeli, onda ćete ,,feminizaciju“ lako  preneti na živa bića, jer su njihova glavna svojstva upravo opcije i odlučivanja. Populacija manje ugrožena od vanjskih opasnosti prilagođava se i feminizira. Inicijative biljojeda, sakupljača ili lešinara manje su drske prema vani nego kod zveri.

Ako nije u agresivnoj sredini, introvertna vrsta može evoluirati ka optimumu kada bi je svaka promena samo kvarila. To savršenstvo ima svoju cenu u zaostajanju i zastarevanju u odnosu na dinamičnu okolinu. Zato su nadvladale dvopolne vrste, bolje adaptirane na složene odnose i divlje sredine sa muškim polom koji bi preuzimao stradanja ili uspehe u situacijama rizika?

Znak pitanja stoji, jer je ovo neistražen teren u biologiji. Ipak, prihvatamo da jedinke u mladosti srljaju i stiču iskustva za zrelost, a da usporavaju sa avanturama u starosti. U tom smislu su i same organizacije živih bića poput živih bića, pa upotreba nove odrednice dopire i, recimo, do društvenih pojava.

Svaka od 30-ak poznatih civilizacija koje su feminizirale prethodno su bile u ekspanziji, neretko brutalnoj. Feminizacija nije označila kraj baš sve i jedne civilizacije, ali nikada se nije desilo obrnuto – da ona označi imperijalni uspon neke. Prepoznajemo veće šanse za drastične promene putem vanjskih neizvesnosti, a unutrašnje uređivanje kao nagradu i smiraj koje bez prvog dela nije bilo moguće.

Dosledno, Sulejmana Veličanstvenog (tzv. Zakonodavca) vidimo kao prekretnicu uspona Otomanske Imperije i početak „slatkog pada“ tog dalje „carstva kojim upravljaju žene“, kao i druge uspešne civilizacije koje su preko svog halapljivog uspona i bogaćenja stizale do sigurnosti na svom kraju. Dalje se pitam da li radni izraz „feminizacija“ možda i nije samo homonim onom poznatom iz svakodnevnog govora?

Pitanja je zapravo mnogo više. Da li je preporučeni koristan rad nešto najkorisnije što bismo mogli raditi, šta bi praksa bez dobrih teorija, da li (pravnim) redukcijama agresivnosti zaista gradimo bolju budućnost?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite komentar
Unesite ime