ДАРКО МОМИЋ: Није Славко аутистичан

1
296
stiker

„Суд аутистичног тинејџера вратио у школску клупу, Славко Мршевић ће матуру прославити са вршњацима.“ Овај наслов је обрадовао све који су пратили сагу са аутистичним младићем из Рудог коме је послије три године омогућено да присуствује настави у Средњошколском центру Рудо.

Цијела сага је почела након првог полугодишта школске 2015/2016. године када је Славко избачен из школе и онемогућен му је наставак школовања. Тадашње руководство школе није уважило ни налазе стручне комисије, ни препоруке Републичког педагошког завода РС и Омбудсмана за дјецу и за људска права, као ни петицију Славкових вршњака. Његови родитељи су поднијели тужбу због кршења Закона о средњем образовању и васпитању и од тада су само поједини медији пред почетак сваке школске године подсјећали на Славкову судбину.

Послије пуне три године или прецизније 25. марта ове године Основни суд у Вишеграду донио је пресуду по којој су Средњошколски центар Рудо и Министарство просвјете РС прекршили закон и права Славко Мршевића, те је наложено његово враћање у школске клупе. Потом је прво Школски одбор у складу са пресудом донио одлуку да се Славко од почетка априла прикључи свом разреду као посматрач, без оцјењивања, уз присуство персоналног стручног асистента кога ће ангажовати његови родитељи.

Наставак драме је услиједио када је министарство поништило одлуку Школског одбора уз образложење да није у складу са Законом о средњем образовању и васпитању. На крају је под притиском јавности ресорна министарка Наталија Тривић одобрила Славку да полаже разредни испит за први разред и дала му сагласност да присуствује настави са својим бившим одјељењем у четвртом разреду уз пратњу асистента, као и да на крају школске године са својим вршњацима прослави матуру.

Елем, у цијелој саги потпуно незаслужено је испод радара јавности и медија прошла једна веома битна чињеница. А то је да је Основни суд у Вишеграду тек након што су прошле пуне три јебене године донио пресуду у Славкову корист. За то вријеме су Славкови школски другови завршили и први и други и трећи и пола четвртог разреда, а суд је тек тада пресудио да су његова права прекршена и да он може да настави школовање. Шта да настави? Да у 19 години сједне у клупу са петнаестогодишњацима?! Како је могуће тако нешто и зашто се пресуде у оваквим предметима не доносе у разумном року због посљедица које изазивају?!

Одговор је једноставан. Није Славко аутистичан, ми смо непрегледани. А пресуда није правоснажна.

1 КОМЕНТАР

  1. Nije Slavko autustican mladic vec mladic sa autizmom. Kad kazete autisticno dete vi brisete njegovu licnost i svodite ga na njegovo stanje. Kao sto necete reci za nekog obolelog od raka da je „rakasan covek“ tako ni za nekog ko ima autizam ne treba nazivati autisticnim. Inace, hvala za tekst

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име