ГДЈЕ НЕСТАЈУ ЛОВАЧКИ ТРОФЕЈИ ИЗ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ: Шта зна медвјед шта је граница!

4
257
foto: mojkotorvaros.com

Хрватска полиција зауставила је 26. септембра 2014. године „мерцедес“ босанскохерцеговачких регистарских таблица којима је управљао хрватски држављанин и један од најутицајнијих политичара у БиХ. Полиција је у аутомобилу уочила кожу сибирског тигра. Заустављени хрватски држављанин, уједно и један од најмоћнијих политичара у БиХ, није посједовао никакву документацију за кожу сибирског тигра коју би требала да изда CITES канцеларија у БиХ.

Пет година касније на њемачкој граници пронађени су трофеји медвједа и вука за које је установљено да су одстријељени у Босни и Херцеговини. Медвјед и вук су без проблема прошли двије границе (између БиХ и Хрватске и Хрватске и Словеније) да би стигли у Њемачку. Нико не зна како су ови трофеји стигли до Њемачке без потребне документације коју би и у овом случају требала да изда CITES канцеларија у БиХ.

Конвенција о међународној трговини угроженим врстама аутохтоних животиња и биљака (CITES: Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) јесте међународни споразум чији је циљ спречавање њихове претјеране комерцијализације. CITES је успостављен као систем надзора међународне трговине који је заснован на поступку издавања увозних и извозних допуштења који је јединствен за све државе потписнице. Свака чланица обавезна је да именује тијело надлежно за издавање ових допуштења.

Босна и Херцеговина приступила је CITES-у 21. јануара 2009. године, а Конвенција је ступила на снагу 21. априла 2009. године. Управно тијело надлежно за провођење CITES конвенције и издавање допуштења је Министарство спољне трговине и економских односа БиХ. Ипак, и десет година касније БиХ није ратификовала овај споразум чиме су отворена сва врата за шверц ловачким трофејима. Сви саговорници ИЗВОРА кажу да је БиХ због тога у претходних десет година изгубила неколико десетина милиона марака.

Политички проблеми: Пренос надлежности

Саговорници ИЗВОРА истичу да CITES није ратификован, јер би то значило пренос надлежности. С обзиром на то да је лов у надлежности ентитета, а да је за ратификовање конвенције надлежно Министарство спољне трговине и економских односа – јасно је да је (политички) договор немогуће постићи.

Договор о формирању тијела које би проводило CITES конвенцију требали су да проведу Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске и Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства.

– Ово тијело није формирано, јер Одлука о условима и начину спровођења Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивљих животиња и биљака у БиХ, коју је 2017. године донио Савјет министара БиХ, садржи читав низ одредби које нису у складу са уставним и законским надлежностима Републике Српске – истакли су у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС.

Та одлука, кажу у овом Министарству, донесена је мимо свих принципа функционисања власти у БиХ и на начин који је у супротности са усаглашеним механизмом координације.

– Сама одлука је потпуно непримјењива, јер није успостављена неопходна инфраструктура за збрињавање животињских врста, нису обезбјеђена потребна финансијска средства, нити су спроведени одговарајући програми оспособљавања учесника у процесу примјене Одлуке, а посебно надзорних органа, који контролишу пошиљке и документацију у промету – казала је портпарол Министарства Горјана Росић.

Она истиче да у процесу израде и доношења ове одлуке нису прихваћене примједбе надлежних институција Републике Српске и није уважен став Владе Републике Српске која је 2016. године одредила Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде као управни орган за спровођење Конвенције у Републици Српској.

– О томе су путем Министарства за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске обавијештене надлежне институције Босне и Херцеговине. Од њих смо тражили да се обавијести и Секретаријат Конвенције. Према нашим сазнањима, то никада није учињено – истиче Росић.

Влада Републике Српске је због тога донијела Закључак у којем се изражава оштро противљење усвојеној Одлуци о условима и начину спровођења Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивљих животиња и биљака у Босни и Херцеговини.

– Надлежни органи Републике Српске ову одлуку неће проводити. Захтијевамо од Савјета министара БиХ да у што краћем року ову одлуку стави ван снаге – категорични су у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију и додају да нико не зна тачне посљедице које је БиХ претрпјела због овог више него политичког проблема.

Кемо Кадрић из Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства далеко је сажетији: приступање БиХ CITES-у подразумијева успостављање структуре која ће бити задужена за провођење Конвенције и обавеза које из ње проистичу.

– Прописано је да је Министарство вањске трговине и економских односа надлежно за обављање послова и задатака из надлежности БиХ који се односе на дефинисање политике, основних принципа, координисање дјелатности и усклађивање планова ентитетских тијела власти и институција на међународном плану и у области заштите околине, развоја и коришћења природних ресурса – казао је Кадрић.

Десет година је прошло као трен

Другим ријечима, десет година нико у Босни и Херцеговини не контролише да ли се и како ловачки трофеји – и не само они – износе из земље. Случајеви који су забиљежени у Хрватској и у Њемачкој само показују колики се криминал „ваља“ у овој области, а тек летимичан преглед најпопуларнијих сајтова за огласе показаће колико су ови трофеји на цијени. На то указује и редовни професор Одсјека за билогију Природно-математичког факултета Универзитета у Сарајеву Сувад Лело.

Лело у раду „О проведби CITES конвенције у БиХ на примјеру управљања врстама: медвјед, вук и рис“ показује, између осталог, да се ловачки трофеји на интернету продају за велике паре. Тако се, наводи Лело, кожа медвједа одстријељеног 2015. године у Томиславграду продаје за 2.000, а у Сарајеву за 4.000 марака.

У међувремену су цијене и скочиле, па се за крзно медвједа капиталца у Бугојну тражи читавих 12.000 марака!

– Према процјенама Интерпола, годишња вриједност глобалне илегалне трговине дивљим врстама износи од пет до седам милијарди америчких долара. То сврстава илегалну трговину дивљим животињама и биљкама на друго мјесто по вриједности, одмах иза трговине дрогом. Укупна вриједност глобалне трговине дивљим врстама, легалне и илегалне, процјењује се на око 159 милијарди америчких долара годишње – пише Лело.

Он додаје да се „Босна и Херцеговина одликује изузетно великим бројем ловачких удружења са три ловачке асоцијације и прекобројним чланством те практично никаквом контролом њихових активности што неминовно води криволову и дистрибуцији живих животиња или након одстрела њихових дијелова, како у држави тако и ван њених граница“.

– Тржишта ријетким и угроженим врстама донедавно су постојала углавном само у развијеним државама Сјеверне Америке, Западне Европе и у Јапану. Но, у посљедње вријеме све је израженији тренд отварања нових тржишта у тзв. слабије развијеним дијеловима свијета, првенствено у Африци, Јужној Америци и Азији. Ријетке и угрожене животиње и биљке најчешће се узимају из природе, а затим продају по врло ниским цијенама на тржишту земље поријекла те се даље препродају и достижу астрономску цијену на коначном одредишту – наводи Лело.

Малобројни који су покушали ући у траг ловачким трофејима који нестају из Босне и Херцеговине у томе нису успјели. Ловачка удружења о томе не желе да говоре, а Лело истиче да је готово немогуће добити податке о доласку страних ловаца у БиХ. Он истиче да „постоји генерални негативни однос свих интервјуисаних по овом питању“.

– У периоду од 2006. до 2015. године у БиХ су легално одстријељена 174 медвједа (у Републици Српској 40, у ФБИХ 134). Од тог броја само у 2011. години је у ФБиХ одстријељено 52 медвједа! Нелегалним одстрелом страдало је још 28 медвједа – истиче Лело.

Да медвједе у БиХ највише лове страни ловци увјериће се свако ко погледа цјеновник ловачких услуга. Ловачки савез Републике Српске одстрел мрког медвједа, који се лови од 1. октобра до 15. маја, наплаћује од 1.200 до 8.500 марака. С обзиром на то да ловци лове трофејне примјерке, односно медвједе чија трофејна вриједност изражена у CIC поенима премашује бројку од три стотине, јасно је да су управо ти медвједи најчешће на нишану (страних ловаца). Одстријељен медвјед од 300 поена у Српској кошта 8.500 марака, а сваки поен преко 300 поена плаћа се додатних 70 марака. Трфеји дивљачи се оцјењују према формули Међународног ловног савјета за очување дивљачи (CIC).

У Ловачком савезу Херцег Босне одстрел мрког медвједа је још скупљи. Дневна такса за лов на медвједа износи 200 марака (у Српској је 100 КМ), док је за улов капиталца од 300 поена потребно издвојити чак 13.000 марака! Сваки „медвјеђи“ поен преко 300 у Ловачком савезу Херцег Босне се наплаћује додатних 300 марака. Јасно је да толике износе за лов на медвједе могу да плате углавном страни ловци.

Да је тако потврђује и предсједник Ловачког савеза Републике Српске Саво Минић који истиче да је „у РС тренутно велика експанзија иностраних ловаца у лову на вука, дијелом лову на медвједа, дивокозе и тетријеба, уз напомену да се вук не лови нигдје у Европи“. Највише страних ловаца, према Минићевим ријечима, у Српску долази из Италије, Хрватске, Мађарске, Њемачке и скандинавских земаља.

Поставља се питање: шта страни ловци раде са ловачким трофејима и како их износе из земље? Саговорници ИЗВОРА сматрају да највећи проценат шверца ловачким трофејима иде преко граничних прелаза и да то нико не контролише. Снажна шверцерска рута се налази и на територији Херцег Босне, јер се Хрвати из БиХ и Хрвати из Хрватске о томе лако договарају. Прије него што је пронађена ова рута, добар дио шверца ловачким трофејима ишао је преко Сплита.

Шверцери свих ентитета, уједините се

Виша стручна сарадница у Центру за едукацију судија и тужилаца Адела Чомић каже да је БиХ потписала CITES конвенцију прије скоро десет година и додаје да се она од тада не примјењује.

– Ријеч је о врло озбиљној врсти криминалитета који се односи на кријумчарење угрожених и забрањених врста животиња и биљака. Сви знамо да у БиХ не постоји систем како бисмо се одбранили од такве врсте криминалитета или починитеље казнили – истакла је Чомић.

У правосуђу, додаје она, ових тема готово и да нема, а самим тим је и свијест грађана о овом проблему веома ниска.

– Међутим, ако се говори о финансијској користи и штети коју трпе државе због ове врсте криминалитета, онда схватимо да је ријеч о и те како значајном питању. Цијене на тржишту појединих животињских врста расту у небо и онда је то мотив кријумчарима да једноставно такве животиње или биљке превозе до дестинације до оне особе која захтјева продају или куповину – казала је Чомић.

Њемачка канцеларија за CITES је у мају мјесецу ове године пријавила долазак два трофеја високог квалитета у Њемачку. Трофеј вука и медвједа одстрељених у Босни и Херцеговини. Та два трофеја нису имали пратећу CITES документацију.

Њемачка CITES канцеларија је послије узалудне потраге за CITES документима из БиХ тражила контакт са бх. стручњацима специјализованим за велике звијери (вук, медвјед и рис). Тако су и дошли до имена јединог стручњака за велике звијери у Босни и Херцеговини, доктора Игора Трбојевића који је запослено на Природно-математичком факултету у Бањој Луци. Трбојевић је уједно и представник БиХ у IUCN-у (International Union for Conservation of Nature) специјалистичке групе за велике звијери Европе (LCIE – Large Carnivore Initiative for Europe) и специјалистичке групе за медвједе у свијету (BSG – Bear Specialist Group).

– Поред свих мојих до сада урађених научних радова из области великих звијери и објашњења да вук и медвјед нису критично угрожене врсте у БиХ, те да је лов на њих легално дозвољен, представници из Њемачке CITES канцеларије нису били задовољни одговорима и тражили су БиХ CITES документацију или бар План управљања вуком и медвједом. Како ми у БиХ немамо ту тражену документацију, поред добре воље нисам могао ништа ту да учиним – казао је за ИЗВОР Трбојевић.

Igor Trbojević

Трбојевић каже да су недавно рађене анкете са скоро свим ловачким организацијама у Босни и Херцеговини показале да велике звијери (изузев риса) највше лове страни ловци у БиХ.

– Из овога се поставља логично питање како они износе ловачке трофеје из БиХ с обзиром на то да CITES конвенција никада није имплементирана у Босни и Херцеговини. Како су медвјед и вук дошли из БиХ у Њемачку? Највјероватније кроз Хрватску, преко Словеније и Аустрије. Или преко Србије кроз Мађарску, па даље. Дакле, трофеји су без CITES документа прошли кроз граничне прелазе Европске Уније – објашњава Трбојевић.

Према подацима Ловачког савеза Републике Српске, од марта мјесеца ове године је одстријељено 12 медвједа. Од тих 12 већина припада страним ловцима. Што се тиче домаћих закона у БиХ све је то легално, али чему онда служи CITES?

– Прије пар година, у БиХ је долазила и Норвешка краљевска породица. У то вријеме у Норвешкој је био забрањен лов на вукове, па су ту врсту жељели ловити у БиХ, али су се након два дана окренули и вратили у Норвешку, јер се трофеј без CITES документа не може легално унијети у Европску Унију – каже Трбојевић.

CITES је, додаје Трбојевић, веома битан и повезан је са Планом управљања одређеним врстама, јер БиХ нема План управљања врстама које се налазе на CITES листи. Да је БиХ имала План управљања вуком и медвједом, највјероватније би њемачка канцеларија за CITES допустила увоз спорних трофеја у своју земљу.

– Хитно су нам потребни План управљања медвједом и вуком, а поготово рисом који је угрожена и трајно заштићена врста у БиХ. По научним прорачунима за 2017. годину, медвједа у БиХ има између 1.000 до 1.200 јединки, а вукова од 800 до 1.000 јединки. С друге стране, ловци тврде да медвједа има 1.432 јединке, а вукова 1.651 јединка – каже Трбојевић.

Медвјед је заштићен ловостајем у оба ентитета, док вук није. Вук, каже Трбојевић, има „некакву“ ловостајну заштиту у ФБиХ која очигледно не служи ничему. Наиме, мужјак уопште није заштићен и лови се током цијеле године, а женке и млади имају ловостајну заштиту те се не лове од 28. фебруара до 1. јула (само четири мјесеца у години), док се у осталим мјесецима лове стално.

– Ипак, што се тиче имплементације CITES-а, ту је у питању политика, јер је и ловцима и научницима потребна хитна имплементација CITES-а, те обје стране желе ту имплементацију. Проблем је што надлежно министарство из ФБиХ жели да главна CITES канцеларија за БиХ буде у Сарајеву, док надлежно министарство из РС жели да се та обавеза подијели, те да канцеларија буде и у Бањој Луци и у Сарајеву – тврди Трбојевић.

Изговори су, додаје он, свакакви и сви су апсурдни. Ако је ловство у надлежности ентитета, а јесте, отварање само једне канцеларије подразумијевало би својеврстну пренос надлежности.

– Дакле, овдје не би требало бити ријечи о једној главној канцеларији. То мора да се подијели, а послије нека се договарају одговара ли некоме пренос надлежности или не. С друге стране, CITES не обавезује да постоји само једна главна канцеларија у земљи, чак шта више, може да их буде колико год. Вјероватно би требала да буде и у Мостару, на примјер, јер у БиХ одавно функционише и Ловачки савез Херцег Босне. У данашње вријеме експанзије информатичке науке, најмањи је проблем увезивања података, те би тако обе евентуалне канцеларије имале прецизне податке о издавању CITES докумената. На CITES печату треба да стоје имена оба ентитета и сви проблеми су ријешени. Наставимо ли овако, можемо да добијемо санкције на извоз трофеја и меса дивљачи, јер извозимо оно за шта немамо дозволу – сматра Трбојевић.

Неке птице никад не полете

Не страдају у БиХ само крупне звијери. Орнитолог из Шипова Горан Топић за ИЗВОР каже да се у БиХ годишње илегално одстријели између 100.000 и 200.000 птица! И птице се, додаје он, лове због трофеја.

– Од илегалних активности доминирају лов заштићених врста, лов ловних врста ван ловне сезоне, лов ловних врста без ловне дозволе, употреба законом забрањених средстава као што су електронске вабилице, мреже и клопке за хватање птица, коришћење локера у лову, лов из моторних чамаца у покрету – истиче Топић.

Неуређен законодавни систем, слабо спровођење казнене политике, неусклађеност закона са савременим европским трендовима, ниска еколошка свијест, стицање материјалне користи и други фактори, стварају идеалне услове за развој криволова у БиХ.

– Најновије анализе утицаја криволова на птице показују фрапантне податке. Од 2012. године до данас прикупљени су подаци о преко 11.000 илегално устријељених примјерака у оквиру 103 врсте. Већина од овог броја су заштићене врсте – каже Топић.

Goran Topić

Ако се погледају тренутни трендови лова и криволова и број врста које се криволове, овај фактор се издваја као најзначајнији угрожавајући фактор птица, а борба са криволовом је кључни изазов у заштити птица у Босни и Херцеговини. Због убијања, значајан број врста је доведен на ивицу егзистенције, док су неке нестале из наше земље.

– Због своје љепоте, грациозности, брзине и снаге, иако заштићене, птице грабљивице су често цијењен трофеј, па њихови препарати често красе ловачке кафане, ресторане и домове, а неријетко су изложене и у приватним збиркама. Због убијања и тровања од стране голубара, сиви соко доведен је на ивицу опстанка код нас, али и у земљама окружења, док неке грабљивице бивају отроване током неконтролисаног тровања глодара у пољопривреди или приликом тровања шакала и вукова. Нису ријетки ни случајеви пљачкања гнијезда, због чега се територије најугроженијих врста чувају у строгој тајности – казао је Горан Топић.

Без одговора из Ловачког савеза РС

Из Ловачког савеза Републике Српске нисмо добили одговоре на питања, односно податке о страним ловцима, убијеним животињама, плаћеним износима и ловачким трофејима.

И наука у проблему

Због проблема са CITES-ом страда и наука која је у потпуности блокирана. Научници који проучавају биљке и животиње које су на CITESлисти не могу да шаљу нити један узорак ван БиХ.

– Тренутно радим на генетичком пребројавање медвједа у БиХ. CITES ми не забрањује да пошаљем узорак измета на анлизу, јер је то нус-производ животиње. Али, не могу да радим, напримјер, стрес животиње, јер се анализира длака, не могу да радим генетику из меса, не могу да одредим старост животиње јер се то ради из зуба. Како ми у БиХ немамо лабораторије за анализирање таквих података, морамо те узорке да шаљемо у Европу или чак САД. Пошто немамо CITES канцеларије ми смо онемогућени да се бавимо тим научним истраживањима, а данас је све уско везано за генетичке лабораторије – каже Трбојевић.

Медвјед, вук и рис

Међу велике звијери спадају медвјед, вук и рис. Јединке смеђег медвједа, наводи Сувад Лело, забиљежене су у БиХ у „свим сезонским аспектима“ и то на већем броју локалитета – Пљешевица, Грмеч, Козара, Мајевица, Динара, Влашић, Звијезда, Озрен код Сарајева, Романија, Зеленгора, Маглић, Волујак, Јахорина, Трескавица, Бјелашница, Игман, Прењ, Чврсница, Орјен.

Сиви вук се такоиђе појављује широм БиХ – сјеверно од Пљешевице на западу до крајње источних обронака Мајевице на истоку, преко брдско-планинских крајева до крајњег југозапада (Чапљина) и крањег југоистока (Требиње).

Јединке риса у Босни и Херцеговини су мигранти из Хрватске и у литератури су познати на основу збирних података. Евидентно је, наводи Лело, из више извора да су у околини планине Вртача фојнички ловци убили риса у јануару 2014. године те да поједине индивидуе залазе све до средишњих дијелова БиХ. Цензус риса није урађен, али се сматра да на простору БиХ обитава 60 јединки риса што је, како сматра Лело, чиста измишљотина јер не постоји ниједан поуздан податак о редовном уочавању и парењу рисова.

Историја и угрожене врсте

ЦИТЕС конвенција датира још из 1975. године, а од тада јој је приступило 180 држава свијета. ЦИТЕС функционише тако што се дивље врсте животиња и биљака, те њихови дијелови и деривати, сврставају у одређене категорије које подлијежу различитим мјерама контроле промета и трговине. Сваки тип увоза, извоза, поновног извоза и уноса из великог броја врста које покрива ЦИТЕС мора бити одобрен кроз систем издавања и провјере дозвола. Свака држава чланица Конвенције је дужна да одреди један или више управних органа који ће управљати издавањем дозвола и један или више научних и стручних тијела за пружање савјета и мишљења о посљедицама на дату врсту током трговине.

Савјет министара Босне и Херцеговине, на 93. сједници, одржаној 8. марта 2017. године, донијело је Одлуку о условима и начину провођења Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивљих животиња и биљака у Босни и Херцеговини. Одлука је објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“, број 31/18, од 15. маја 2018. године.

Овом Одлуком се дефинише начин на који ће се вршити издавање дозвола за промет угроженим врстама дивљих животиња и биљака, мртвих примјерака, те њихових дијелова и деривата, односно свих врста које се налазе на списку ЦИТЕС-а. Такође, прописан је и израђен изглед образаца ЦИТЕС дозвола за Босну и Херцеговину. За имплементацију предметне Одлуке задужено је Министарство спољне трговине и економских односа БиХ, те ентитетска министарства надлежна за заштиту околине, као и надлежно Одјељење Владе Брчко дистрикта БиХ.

На сљедећем линку налази се списак животиња и биљака које се налазе на ЦИТЕС листи.

Горан Дакић / izvor.ba

* Текст је произведен у оквиру медијског poola-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друшта)

4 КОМЕНТАРИ

  1. […] Pet godina kasnije na njemačkoj granici pronađeni su trofeji medvjeda i vuka za koje je ustanovljeno da su odstrijeljeni u Bosni i Hercegovini. Medvjed i vuk su bez problema prošli dvije granice (između BiH i Hrvatske i Hrvatske i Slovenije) da bi stigli u Njamačku. Niko ne zna kako su ovi trofeji stigli do Njamačke bez potrebne dokumentacije koju bi i u ovom slučaju trebala da izda CITES kancelarija u BiH, piše Izvor.ba. […]

  2. […] Pet godina kasnije na njemačkoj granici pronađeni su trofeji medvjeda i vuka za koje je ustanovljeno da su odstrijeljeni u Bosni i Hercegovini. Medvjed i vuk su bez problema prošli dvije granice (između BiH i Hrvatske i Hrvatske i Slovenije) da bi stigli u Njamačku. Niko ne zna kako su ovi trofeji stigli do Njamačke bez potrebne dokumentacije koju bi i u ovom slučaju trebala da izda CITES kancelarija u BiH, piše Izvor.ba. […]

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име