ГОРАН ДАКИЋ: IT, chapter three (teaser trailer)

0
110
zito i kukolj
фото: Синиша Пашалић

Смијенило Луку Кецмана.

Управо тако, тим ријечима.

Не: Смијенио Луку Кецмана.

Не ни: Смијенила Луку Кецмана.

Већ: Смијенило Луку Кецмана.

Ко? Оно. Шта је „оно“? „Оно“ је оно што није ни онај ни она.

„Оно“ је мрачни остатак комунистичке прошлости, дио шпијунског механизма, шраф у најмоћнијој и највољенијој организацији за коју људи раде углавном из љубави и због чега су вриједни сваког презира.

„Оно“ је јека давне популарне риме у којој ОЗНА све дозна, ехо удбашких структура које се преносе с кољена на кољено, одјек срамних потказивачких акција које су преорале све што је српско (и не само српско) у посљедњих стотину година.

„Оно“ је неодређена маса која је спремна да се прода за минимум повластица – за мјесто у студентским организацијама, за фотељу у надзорним одборима, за емисију на локалном радију, за конзулску плату.

„Оно“ се одриче свега – поштења, истине и витештва. Дјелује из мрака, из сјенке, из хаустора. Мрзи честите обрачуне, јер на честитост није навикло. Ни мушко ни женско, у средњем роду, изван свих постојећих скупова – „оно“ смјењује, подмеће и понижава лажним дојавама и објавама.

„Оно“ је добило задатак и навикло да слуша учинило је све да наложено изврши како зна, а наша је несрећа што ни „то“ – а „то“ је српски занат над свим српским занатима – не зна честито да обави.

Све што је „оно“ доставило медијима о Луки Кецману одавно се зна. И да је везивао и да се лажно представљао и да је на себе пренио надлежности које му по Уставу не припадају и да је промијенио неколико страначких кошуља док није обукао ону за коју до тада није имао пара – деканску.

„Оно“ се залетило на Кецмана као што се прошле године у ово доба залетило на тадашњег ректора Универзитета у Бањој Луци Милана Матаругу. Матаруга је пао, као што је сада пао и Кецман, али су захтјеви који су пратили Матаругин пад остали да блеје на папиру, као што ће остати да блеје све оптужбе против Кецмана.

„Оно“ је смијенило Луку Кецмана.

„Оно“ ће смијенити и нас, јер је све више нас који пристају да раде за „оно“.

Што ће рећи да смо „оно“ и заслужили.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име