ГОРАН ДАКИЋ: Нисам и нећу више никад!

0
432
iz neformalnog u formalno
фото: Синиша Пашалић

У аферама главу губе само неопрезни, односно они који вјерују да ће њихово јунаштво нешто промијенити у земљи у којој аскер за савјетника узима неимара, а златни љиљан алпинисту са прљавим рукама и чистом савјешћу.

Тако ће и афера у којој је „поткован“ Милан Тегелтија проћи као и све афере до сада. Они који требају бити кажњени биће награђени, а они којима би требало прикуцати ленту за храброст вјероватно ће бити оптужени за незаконито снимање.

Џаба се раја ибрети и очекује бар привид правде, јер у овој земљи се никада о правди и није радило. Све остале приче које се причају из сата у сат и из дана у дан су бљутаве лажи у које се нико више и не труди да успе соли.

У овој је земљи – и не, дабоме, само у њој – битно само једно које је двоје: да они који су на власти остану што дуже на њој не бирајући средства како да то остваре и да они који нису на власти коначно падну у неку од палата не бирајући средства за тај „пад“.

У свакој афери крив је неко други осим оних који су заиста криви. Прво су криви новинари који су то објавили. Потом је крива политичка адреса којој је у интересу да се то објави. Најпослије су криви и страни центри моћи који су све то допустили.

Зато Додик након „поткивања“ Тегелтије прича онако како прича. Стара, опробана стратегија: прво дискредитовати новинара увредама, а потом наставити са вулгарним нападима и направити вијест од себе у намјери да се заборави првобитни скандал.

Матрица је позната, мијења се само национални или ентитетски предзнак: текст је објављен у Сарај’ву, објавио га је новинар који није Србин или пак јесте, али ради искључиво за Бошњаке/Хрвате или пропалу опозицију и ко ће томе вјеровати?

Не знам ко ће томе вјеровати, ваљда свако ко има имало сурутке међу ушима, али заиста не знам ко из године у годину вјерује овима који тако причају и који се не стиде ублеха и глупости које ваљају гдје стигну и како стигну.

Јасно је к’о три пута три да од рочишта нема ништа. Не само сада, него заувијек. Били странци овдје или не били. Били Додик, Човић и Бакир на власти или неки трећи. Поштење је игра за оне који потроше плату седам дана након што је приме, не за ове.

Умјесто да му скину потковицу и окаче је око врата да је носи вјечно као знак професионалне и људске срамоте, Тегелтији ће вјероватно потковати и другу ногу. И трећу. И четврту.

Али није увијек до ковача, има нешто и у коњу који мирно прима врело гвожђе.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име