ХАВАРИЈА ПО СВИМ ОСНОВАМА: Руски капитал и тајне

0
71

Купац Рафинерије нафте у Броду била је анонимна фирма „Њефтказинкор“. У медијима је више пута истицано да је „Њефтказинкор“ дио великог и познатог руског дива „Зарубежњефт“.

У финансијском извјештају ове компаније стајало је да „Њефтказинкор“ има капитал од 1,3 милиона КМ и никоме није јасно како ће руски „гигант“ да обезбиједи обећаних 979 милиона евра за улагање у нафтну индустрију.

На дан потписивања приватизационог уговора структура власништва „Њефтказинкора“ изгледала је овако: 40 одсто је било у власништву компаније „Зарубежњефт“ која у потпуности припада Русији, 20 одсто је било у власништву московске „Инвест-технологије“ чији је једини власник непознато физичко лице, 20 одсто је било у власништву московске компаније „Непата“ чији је једини власник непознато физичко лице и 20 одсто је било у власништву московске компаније „Јуник Девелопмент чији су сувласници непознато физичко лице и Руска Федерација – у непознатом омјеру.

Средства за приватизацију је обезбиједила руска „Внесхецономбанк“.

„Њефтказинкор“ је током 2007. године добио кредит од 350 милиона евра уз рок отплате од пет година. Ова компанија је потом, 2008. године, пласирала два кредита Рафинерији нафте (на шта указује ревизорски извјештај Рафинерије нафте за 2010. годину, у укупном износу од 112 милиона евра, по иницијалној каматној стопи од 12 одсто.

Из тога се види да је „Њефтказинкор“ добијени кредит од „Внесхецономбанк“ пласирао као кредит којим је оптеретио рафинерију нафте, а не као инвестицију. Потом је, крајем 2008. године, и „Зарубежњефт“ кредитирао рафинерију са 124 милиона КМ. Током 2010. године одобрен је још један кредит од 73 милиона КМ.

Рафинерија нафте је извршила смањење капитала од 36 одсто током септембра 2008. године на име покрића губитака из ранијих година. Од 2007. године, када је извршена приватизација, губици су се константно гомилали. Вриједност губитака је из године у годину расла да би на крају прошле године износила невјероватних 622 милиона марака!

– Нетранспарентном приватизацијом је начињена штета малим акционарима тиме што купцу државног капитала није одређена обавеза преузимања. Због нетранспарентности, одуговлачења и неизвјесности у приватизацији акције ових предузећа су крахирале. Због гомилања огромних губитака и пребацивања пословања на повезано правно лице могу се очекивати даљи проблеми, а према приказаним финансијским извјештајима стечај је сасвим могућа опција у Рафинерији – писао је 2011. године Синиша Божић.

И посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Небојша Вукановић сматра да је на дјелу срамна приватизација која је ојадила нафтну индустрију Републике Српске.

– И Фабрика глинице „Бирач“ је пропала на исти начин. Трансферним цијенама преко off shore компанија она је уништена. Исто се десило и са Рафинеријом у Броду. Влада Српске је толерисала тај криминал – истакао је Вукановић.

Након приватизације бродске рафинерије, каже Вукановић, из ње су извучене стотине милиона марака. Он додаје да највећи проблем у пословању рафинерије представља и то што никада нисмо сазнали ко су њени мањински акционари.

– Сматра се да је у цијелу причу увучен шеф Представништва Републике Српске у Москви Душко Перовић, али и сам Милорад Додик. Јасно је да се ту ради о организованој пљачки. Нафтна индустрија Српске је уништена, а из Српске је извучено неколико стотина милиона марака – сматра Вукановић.

Хаварија по свим основама

Деветог октобра прошле године, око 21.30 часова, десила се експлозија у Рафинерији нафте у Броду. У експлозији је погинуо Љубо Патковић (34), а девет радника је повријеђено. Обдукација је показала да је Патковић преминуо од тровања угљен-моноксидом и опекотина. Његов отац, Јован Патковић, на смртовници је написао да је Љубо преминуо због „фаталне људске грешке“.

Радници Рафинерије Брод у данима након трагедије истицали су да су указивали на могућу катастрофу. Према њиховим ријечима три или четири дана прије експлозије у Рафинерији радници су упозоравали да постоје одређени кварови и све су то уписивали у радну књигу. Један од радника је примијетио да у постројењу четири цури гориво и да би то што прије требало уклонити.

Након хаварије крећу нови проблеми. Откази се редају као на траци. На послу остаје 668 од некадашњих 1.650 радника. Синдикални повјереник Рафинерије Брод Синиша Грабовац каже да је до хаварије све било „уредно“.

– Нормално да људи имају страх. До хаварије смо радили уредно, плате су уредне биле, као и данас. Послије те хаварије дешава се све ово, креће неком странпутицом, Рафинерија престаје са радом, ми смо имали стално обећања, међутим у пракси је то мало другачије – казао је Грабовац.

Након прошлогодишње несреће тадашњи предсједник Српске Милорад Додик обећао је руководству Рафинерије да ће бити „предузете све неопходне мјере да би се спријечила и умањила штета“ након пожара и експлозије. Ипак, санација до данас није почела, а радници који су од првог јуна послани на чекање неће бити враћени на посао до краја године.

Министар енергетике и рударства РС Петар Ђокић казао је да ће Рафинерија нафте Брод „од јануара 2020. године наставити производњу у пуном обиму“ и додао да ће „до тада бити окончан капитални ремонт који је у бродској рафинерији започео у јануару ове године“.

До тада остаје једно – минус од 622 милиона марака.

Г. Дакић / eho.ba

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име