ИГОР ПРЕРАДОВИЋ: Без броја и тачног назива

0
89

Греам Хендрик има 38 година, универзитетски је професор историје, са женом Барбаром у браку је петнаест година и имају дванаестогодишњу кћерку Алис и за све вријеме тог брака ниједном није преварио супругу. 

А онда одлази на једну забаву на којој га Џек Лаптон, сада реномирани писац који је некада зарађивао објављујући критике трећеразредних филмова, упознаје са Ен, пар година млађом, прелијепом женом, бившом глумицом, а сада задовољном пословном женом.

И све би звучало као беспрекорна петпарачка љубавна прича да се аутор овог дјела не зове Џулијан Барнс! Послије овако тривијалног увода у радњу овог необичног романа Барнс нам у наставку говори „вјешто испричаном причом о љубомори, њеној разорној снази и патолошким облицима којима нема броја и тачног назива…“

Половину времена осећам жељу да их све постројим у глави и да их добро погледам, а другу половину времена сам превише уплашен да бих дозволио себи да то учиним. Некима од њих знам имена, али не знам како изгледају, па тако лежим и испуњавам им лица, правим њихове фото-роботе – признаје Греам Хендрик и вођен тешким паранојама, опсесивне „ретроспективне“ љубоморе, на крају ове приче завршава као убица и као самоубица („духовита, сетна и помало злослутна књига…“)

„Пре но што ме је срела“ Џулијана Барнса (1946) за српско говорно подручје, у преводу Зорана Пауновића, објавила је београдска „Геопоетика“ 2002. године.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име