КЊИГОКАЗИ ИГОРА ПРЕРАДОВИЋА: Поезија умјесто романа

0
76

На вратима старе штале
улар виси на наковњу,
стари кључ од магазе,
ланци рђи за повезе
од једног до другог свијета,
од улара до шешира
стоји триста вилајета
и визира и пастира,
за то мало, мало мира…

Иако сам протеклих дана читао неку другу књигу и препуштао се уживању ишчитавањем једног необичног прозног дјела, романа који је све само не класичан роман, у задњи час, игром, ко зна који пут, случаја, а добивши на поклон књигу поезије, не могох а да не промијеним зацртани план и да умјесто несвакидашње прозе данас преда вас подастрем прегршт лијепих пјесама.

Рекао би неко да ћемо се и данас позабавити женском поезијом као слијед прошлонедјељних „Књигоказа“, али „женском“ само у смислу да је настала из пера поетесе, а не правећи класификацију на ову и ону поезију, поготово када је у питању пол пјесника, број година или неке тривијалне ствари, а једини критеријум и подјела односи се на добру и лошу поезију, а ова је у сваком смислу добра и зато сам и одлучио да укажем на њу.

Са Бранком Попић сам се сусрео прије непуних годину дана, када ми је у руке доспио примјерак тек одштампаног јој првијенца (иако је у рукопису већ имала три збирке поезије) „Рубац у руци“. Свидјела ми се и дуго је по глави роварила мисао да и о њој нешто напишем, дам на увид и препоручим те стихове заљубљеницима писане ријечи, али ме нешто одвлачило на другу страну, па је неправедно и ова књига остала по страни. И када сам недавно добио примјерак Бранкине друге књиге  „На латици кап“, бих немало изненађен, прво обимом, скоро три стотине страница, што је неуобичајено за таква остварења, а одмах затим и квалитетом, препознатљивим стилом, уједначеношћу пјесама.

– И без обзира да ли су песме писане у катрену исте метрике, катрену где метрика варира или у белом стиху, да ли су јој песме римоване или нису, поезија песникиње Попић је уравнотежена у својој музикалности и сасвим разуздана у својој осећајности и суштини – стоји у рецензији Анђелка Заблаћанског.

С краја на крај свијета
возови путују кроз вријеме,
а двоје љубавника у љубавноме грчу
памте и памте тек бреме…

Бранка Попић је рођена 1966. године у Високом, а сада живи у Градишци. „На латици кап“ је њена друга књига, а појавила се у издању „Књижевне омладине Србије“.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име