МАРИЈА МИЛИЋ: Ксенофобични вапај окупатора

0
496
tunguzija

„Република Српска је већа од Израела. А у Израелу живи осам милиона становника.“

Ово је реченица која би на часу географије или пак математике у основној школи могла да буде сасвим коректна.

Али кад је љутитим и надменим тоном, расправљајући се са новинаром из Републике Српске о мигрантима, изговори особа која је 1995. године међународним мировним споразумом добила овлаштења да надгледа спровођење тог мира, онда је то врло опасна ствар. Тврдећи да у Републици Српској има мјеста за мигранте, иако Република Српска тврди супротно.

Ову реченицу, о некој другој држави и милионима њених становника, иако је новинари на прес-конференцији нису препознали као кључну и алармантну, саопштио је високи представник Валентин Инцко.

Свако ко познаје бар мало историју и политичке процесе може да зброји два и два. Република Српска је превелика за вас. Населићемо вам, зато, људе са истока.

Мислили смо да је поређење 9. јануара, Дана Републике са даном НДХ најгоре што Инцко може да уради. Али тек сад се, са поређењем територије и становништва, ко је бар мало читао о прошлости и сумирао ратне губитке, леди крв у жилама.

Кад насрнеш на нечију територију или становништво, насрнуо си на цијелу земљу. Ова реченица је, безмало, окупаторска.

Нема нас много јер смо изгинули у рату. Нема нас јер смо протјерани. Збрисало нас је етничко чишћење. И, између осталог, затрла и НДХ.

Не знам зашто га нико не упита какве везе овогодишњи мигранти имају са Анексом 10 Дејтонског споразума из 1995. Високи представник је именован Анексом да би тумачио Споразум на терену. Мигранти, исто тако, немају ама баш никакве везе са Савјетом за спровођење мира. Истина, формирањем тог тијела прекршено је међународно право, али све и да је ишло онако како треба, мигранти им свакако нису у опису посла.

Данас је 2019. Мигранти долазе из исламских земаља. Емпатија и сажаљење на једну страну, безбједносни, економски и здравствени ризици на другу.

Ово није прича о мигрантима, нити ксенофобични вапај. Бар ми знамо шта су мигрантске муке, пола нас су избјеглице. Ово је само подсјећање на дипломатски некоректну, за сада вербалну политичку силу врховног тумача Дејтона. Ја бих за ово тражила извињење, док се није отело контроли.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име