МИЛАДИН БЕРИЋ: Пјесма о два бадњака

0
132
Miladin Berić Pjesma o dva badnjaka

Јоште и не каниш свитат’ рујна зоро
тамо гдје једино ложе два бадњака,
а колико видим нећеш баш ни скоро,
дошло такво вријеме и таква нафака.

Један крај Цетињског старог манастира,
други покрај дворца од Краља Николе,
први у част славе Божанског пастира,
други по декрету ватиканске школе.

Како и приличи завађеној браћи
између њих буљук Мило – пендрекаша,
тако да ће тешко сунашце изаћи
тамо гдје се моле и два оченаша.

Зна ли тај Мираш тај распоп и Јуда
да се из тог дворца ноћу чује само
глас краља Николе страшнији од суда:
„За брдшца она … Онамо … Онамо.“

„С огњишта милог бјежи ми, куго“
шапуће Никола, ал’ се шапат чује
све до Ватикана и одзвања дуго
наткриливши Ловћен жешће од олује.

За коју годину Мираш ће бадњаче
да запали први тринаест дана прије.
То слути и гавран што над Гором гаче
и што из Мораче црну воду пије.

Два бадњака горе сваки својим пламом,
на застави двоглави поцрнио ор’о,
један ложен вјером, други ложен срамом.
Слутим да не каниш скоро, рујна зоро!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име