ОЛИВЕРА ПЕРАНОВИЋ, banjaluka.com: Потребна већа издвајања за унапређење квалитета високог образовања

0
133

У претходној академској 2017/2018. години на Универзитету у Бањој Луци, за 182 гостујућа професора из буџета је издвојена свота новца од 1.240.320 конвертибилних марака, док је на мјесечном нивоу износ бруто накнаде 103.360 КМ. То су подаци које је Ректорат потврдио.

Упркос подацима са сајта Завода за запошљавање РС да се стопа незапослених становника у Републици Српској од 2010. до 2018. смањује, а број незапослених доктора наука расте, Универзитет истиче да постоји потреба за гостујућим професорима.

– Када говоримо о стручној спреми професора који су ангажовани као гостујући професори, ријеч је о докторима наука, са изборима у звања доцент, ванредни или редовни професор – поручили су из Ректората.

О разлозима ангажовања гостујућих професорима, упркос расту броја незапослених лица на Заводу за запошљавање, која имају звање доктора наука, те потреби за новим стручним кадром, поразговарали смо и са професорима који су запослени на факултетима на Универзитету.

Према ријечима професора Факултета политичких наука (ФПН), Ђорђа Вуковића, Универзитет се између осталог вреднује и на основу тога колико је отворен за гостујуће професоре. Размјена професора и наставника је нормална, природна и добродошла.

– По закону се инсистира да имамо и постдипломске и докторске студије, не зато што Универзитет жели да буде расипник, већ зато што та правила налаже закон и тенденције Болоњске декларације. Да би факултет био линценциран, мора имати докторске студије. На докторским студијама морају предавати ванредни или редовни професори, а многи профили немају тај кадар. Концепт интегрисаног Универзитета захтијева стално мијењање и долазак професора – рекао је Вуковић.

Витомир Поповић, професор на Правном фаакултету на Универзитету у Бањој Луци, каже да је наступио период кад се сусрећу са питањем кадра, и то не само на Правном факултету.

– Проблем је ако немате адекватан или добар кадар, онда неће ни студенти де се уписују, неће ни они да буду дио таквог система – рекао је Поповић.

Домаћег кадра за многе области нема, рекао је Вуковић, а исто мишљење дијели и Иван Шијаковић, такође професор на ФПН-у.

Коментаришући пораст броја незапослених доктора наука, Шијаковић опомиње да овде постоје и ограничавајући фактори.

– Ако ти људи јесу доктори наука, они морају имати радове објављене у стручним часописима. Ако то немају, онда они због тога не могу да добију то радно мјесто. Друга ствар, будући да је у питању државна институција, тешко прима нове кадрове у стални радни однос.

Шијаковић каже да Универзитет можда зато радије бира иностране кадрове који ће за 1.000 евра радити цијели семестар, него домаће који толико траже за један мјесец.

„На ФПН-у смо тражили нове доценте и асистенте, али одговор је био да нема средстава. Државни факултет дозвољава напредовање постојећих кадрова, али тешко прима нове – рекао је Шијаковић.

Сличан коментар је имао и Вуковић, који каже да на студијском програму „Политикологија“ нема довољно асистената, чак је угашен и Институт за друштвена истраживања гдје су запошљавани најбољи студенти са ФПН-а.

Потребно је више образовног кадра, а то што се издваја за гостујуће професоре је ситно у односу на то гдје се потроше све паре, рекао је Поповић.

– Погледајте четири потпредсједника Народне скупштине, коме требају четири потпредсједника данас. По 500.000, то је два милиона. Коме то треба – запитао се Поповић.

Иван Шијаковић и Витомир Поповић су сагласни да је политика „поклопила Универзитет“ и да директно утиче на запошљавање.

– Они би ове које су произвели преко ноћи, да буду врхунски професори, а то не може. То је наша несрећа, образовање је некад било аутономно, а сад више није. Сад је директно под политиком, то је проблем – рекао је Поповић.

С друге стране, Вуковић каже да што се тиче повезаности политике и запослених на Факултету политичких наука – политика не може неког довести да ради на факултет, већ га могу довести само његове референце.

– Предавачи попут Срђана Трифковића имају међународну репутацију, радо је виђен од Америке до Русије, и има стручност која се не може оспорити. С друге стране, мишљења сам да поједини запослени на Факултету јесу превише загазили и у политички живот, што не подржавам. Универзитетски професор мора да његује критичку мисао, да буде изван партија, да буде критички орјентисан према владајућим тенденцијама, те да својим дјеловањем у друштву брани част интелектуалне заједнице, што најчешће није случај, јер је већина професора блиска власти – рекао је Вуковић.

Почетком ове године Влада Републике Српске донијела је Одлуку о цијени рада и тиме одредила повећање плате запосленима у образовању и култури са високом стручном спремом за осам одсто.

– У 2019. години је предвиђено 22 милиона КМ за повећање плата – рекла је Наталија Тривић, министар просвјете и културе.

С друге стране из Ректората кажу да од укупно њих 182, колико их је било ангажовано у прошлој академској години, њих 40 неће бити ангажовано у овој академској години на првом и другом циклусу студија. На трећем циклусу и свим другим специјалистичким студијима гостујући професори су и даље потребни.

Priča je objavljena u sklopu programa podrške novinarima IMEP, finansiranog od strane USAID

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име