Политичке чистке директора преко леђа грађана

0
173

Влада Републике Српске и јавна предузећа суочавају се са бројним тужбама због незаконитих смјена директора. Иако губи спорове пред судовима, Влада је пронашла начин да се ријеши неподобних директора тако што их само на кратко поново именује на функције, а одмах затим, по кратком поступку, поново смијени.

Правници са којима смо разговарали кажу да се ради о очигледној злоупотреби права из политичких разлога како би се на одређене позиције поставили партијски послушници.

Док смијењени директори негодују и покрећу нове тужбе, у Влади, али и јавним предузећима, не виде ништа спорно и настављају са праксом да пресуду суда о враћању смијењеног директора само формално испуне.

Након што је на суду доказао да је Влада РС слагала да је поднио оставку, те затражио извршење судске пресуде и враћање на посао, Влада је вратила на функцију бившег директора Инспектората РС Предрага Томића, али га је и експресно, на истој сједници, поново смијенила.

Томић није одустао након најновије одлуке Владе РС и правду поново тражи на суду. Он је крајем јуна поднио нову тужбу против рјешења Владе којим је у мају поново смијењен.

Томић: Очита је намјера Владе да изманипулише суд

У тужби, која је у посједу портала CAPITAL, Томић је навео да је очита намјера Владе да изманипулише суд тако да формално испоштује судску пресуду, али да се он не врати на функцију.

– Влада је погријешила и редослијед протокола по којима су заведена рјешења јер у истом моменту било на снази и рјешење о постављању вршиоца дужности директора и рјешење о враћању директора на дужност – истиче се у тужби.

Томић оспорава и ново образложење Владе РС за његову смјену у којем се наводи да су измијењени посебни услови који се односе на школску спрему те да он, као професор физике, не испуњава услове да би био директор Инспектората РС.

– Ти наводи су паушални и немају упориште у Закону о државним службеницима РС. Наводи туженог да директор Инспектората треба да има завршен медицински (искључиво смјер фармација), правни, економски или технолошки факултет недвосмислено упућују на дискриминацију тужиоца који је по струци професор физике, а на привилеговање вршиоца дужности Данијеле Батар која је по струци магистар фармације – додаје се у тужби.

Томић је за CAPITAL рекао да очекује да ће суд поново пресудити у његову корист наводећи да је он у мандат уведен по једној систематизацији, а да се Влада у најновијем рјешењу о његовој смјени позива на другу систематизацију.

– Они се позивају на систематизацију која је донесена након што су ме први пут разријешили и то само да би се намјестила функција новој директорици јер у ранијој систематизацији није постојала одредба да особа са смјером фармација може бити директор – тврди Томић.

Додао је да је одмах након што је добио пресуду којом је укинуто рјешење Владе о његовој смјени, поднио и тужбу Основном суду у Бањалуци за накнаду разлике у плати. Укупно, без камата, потражује више од 12.000 КМ.

Томић није једини директор који је заштиту својих права потражио на суду, али јесте најдрастичнији примјер управо због тога што није поднио оставку, иако је Влада управо то навела као разлог његовог разрешења, а послије признала да је, једноставно речено, слагала.

Смјене и у Цивилној заштити РС

Крајем прошле седмице објављена је вијест да је смијењен директор Цивилне заштите РС Миле Међед, а да је на ту позицију враћен Весељко Елез, након што је добио правоснажну пресуду. Медији су пренијели и да је Елезов адвокат Милан Петковић, потпредсједник Уједињене Српске.

Миле Међед за CAPITAL каже да је за смјену чуо из медија и да га нико званично није обавијестио. На његовој смјени, тврди, ради се већ два мјесеца када су почели притисци Уједињене Српске, на чијем се челу налази Ненад Стевандић.

– Ја сам директор и настављам да радим. Никакво рјешење још нисам добио, али ако Влада истраје на одлуци да ме смијени не да ћу поднијети тужбу, него ћу окренути Републику наопако. Морају објаснити зашто ме смјењују. Људи ме нон-стоп зову и пружају подршку. Имам информацију да Уједињена Српска већ два мјесеца врши притисак да се ја смијеним – истакао је Међед који је на ову функцију именован 2. фебруара 2017. године на пет година.

Милан Петковић је за CAPITAL потврдио да је Елез добио правоснажну пресуду против Владе РС због незаконите смјене те да је његова канцеларија, која заступа Елеза, покренула поступак принудног извршења ове пресуде.

– Влада РС је пресудом, која је постала правоснажна у децембру прошле године, обавезана да господина Елеза врати на позицију директора Цивилне заштите и да му исплати разлику плата. С обзиром на то да Влада РС то није добровољно урадила, покренули смо принудно извршење. И ми смо из медија сазнали да је та пресуда извршена, али још нисмо добили званично обавјештење да је господин Елез враћен на посао – казао је Петковић.

Говорећи о информацијама да Уједињена Српска, чији је он потпредсједник, врши притисак како би Међед био смијењен, Петковић је рекао да он инсистира да се изврши правоснажна судска пресуда и Елез врати на директорску позицију.

– Шта ће бити касније, да ли ће то мјесто добити Уједињена Српска, СНСД или ХДЗ то мене у овом тренутку не интересује – казао је Петковић.

Мандић: Исмијавање правосуђа

Владу је својевремено због смјене тужио и актуелни правобранилац БиХ Млађен Мандић. Мандић је смијењен 2006. године са позиције помоћника министра правде РС, тужио је и добио спор са Владом, наплатио око 30.000 КМ, али се на ту позицију није вратио.

– Ја сам први смијењен када је Милорад Додик преузео власт. Иако сам добио спор и могао да се вратим на своје радно мјесто, нисам то учинио јер су ми отворено рекли да ће ме поново смијенити – казао је Мандић.

Он каже да су смјене руководилаца у већини случајева незаконите и да у 98 одсто случајева они који поднесу тужбу добијају на суду.

– Такав је и посљедњи случај са Цивилном заштитом. Елез је смијењен, тужио је Владу и добио. Дакле, када се кадрови смјењују то се ради противзаконито, из политичких разлога, како би се поставили партијски послушници. У свему томе губи држава и због тога би онај ко је противзаконито смијенио некога требало да одговара – нагласио је Мандић.

Говорећи о пракси Владе да функционере који су добили спор поново смијени, Мандић каже да је то „исмијавање правосуђа и ништа друго“.

Спор са Владом због незаконите смјене раније је добио и бивши директор Универзитетског клиничког центра РС Мирко Станетић. Осим поништења рјешења о смјени, Станетић је и пред Основним судом у Бањалуци потраживао и накнаду штете у износу од 15.000 КМ на име разлике у плати у односу на ону коју би примао да није смијењен. О овом случају CAPITAL је раније писао, а Влада је на исти начин извршила и ову пресуду те донијела ново рјешење о Станетићевој смјени.

Коментар Правобранилаштва РС које у споровима пред судом заступа Владу РС нисмо успијели добити ни након 15 дана.

По владином рецепту одлуке суда извршавају и јавна предузећа

По опробаном владином рецепту, извршавају се судске пресуде и у јавним предузећима. Бивши директор РиТЕ „Угљевик“ Ђорђе Поповић смијењен је након прошлогодишњих избора, када се са још неколико директора нашао у групи „мангупа“, како их је назвао тадашњи предсједник РС Милорад Додик.

Поповић је, такође, на суду успио да докаже да његова смјена није била законита, суд је наложио да се врати на посао, али је Надзорни одбор РиТЕ „Угљевик“ по скраћеном поступку, донио нову одлуку о разрјешењу, овај пут наводећи потпуно другачије разлоге за такву одлуку.

Поповић за CAPITAL каже да је одмах након нове смјене поднио нову тужбу те да, иако суд још није донио одлуку, вјерује да ће она бити у његову корист.

– Убијеђен сам да ћу добити и управни и радни спор – казао је Поповић који од РиТЕ у радном спору потражује око 36.000 КМ.

Коментар Надзорног одбора РиТЕ „Угљевик“ нисмо успјели добити, а у образложењу њихове друге одлуке о смјени Поповића је наведено да је „НО неспорно утврдио да се Поповић налази у сукобу интереса, јер је изабран и прихватио је мандат народног посланика у Народној скупштини РС“. Овим је НО РИТЕ „Угљевик“ практично преузео на себе ингеренције Комисије за утврђивање сукоба интереса у органима Републике Српске.

Један од најскупљих спорова због, како је суд утврдио, незаконите смјене изгубиле су „Поште Спске“. Ово јавно предузеће спорило се са бившим директором Милутином Пејићем пуних 12 година, а на крају је Пејићу морало да исплати 349.743 марака. „Поште“ су уложиле ревизију Врховном суду РС чија се одлука још чека. „Поште“ су смјену оправдавале незаконитим поступцима директора због чега су покренуле судски спор, али су изгубиле. Пејић је пред бањалучким Окружним судом тада ослобођен оптужби за несавјестан рад у служби због недостатка доказа. Правоснажна пресуда дошла је на наплату почетком 2017. године па су Пејићу исплаћене све заостале плате са порезима и доприносима.

Смјене у „Путевима РС“

Иста ситуација и у „Путевима РС“. Смијењени извршни директор за техничке послове Милорад Бабић добио је спор са овим предузећем, затим је враћен на радно мјесто, али је поново, у истом дану, смијењен са те позиције.

Бабић је смијењен 31. марта 2016. године након чега је тужио “Путеве РС”. Годину и по касније, 5. децембра 2018. године, Основни суд у Бањалуци је пресудио у његову корист и обавезао “Путеве” да га врате у директорску фотељу.

Пресуду је, ове године, потврдио и Окружни суд у Бањалуци, након чега је Бабић затражио враћање на посао. „Путеви“ су формално испоштовали пресуду, Бабића вратили на позицију, али су га на истој сједници поново смијенили.

Бабић је за CAPITAL рекао да „Путеви“ не само да нису испоштовали одлуку суда, него нису испоштовали ни своју одлуку јер нису потписали уговор о раду са њим.

– Они су ме само формално вратили на позицију и одмах смијенили. Не знам због чега су ме смјењивали, када ме нису ни поставили – каже Бабић.

Он је истакао да у пресуди стоји и да треба да му исплате разлику у плати али да „Путеви“ ни то нису испоштовали због чега им пријети блокада рачуна.

– С обзиром на то да нису ни у једном дијелу извршили пресуду писао сам приједлог за извршење пресуде и суд им је посало ургенцију. Међутим, „Путеви“ су уложили приговор – казао је Бабић и додао да по основу разлике у плати потражује око 20.000 КМ.

Бабић наводи да је увидио одређене незаконитости у раду предузећа и да је то основни разлог због којег на све начине покушавају да га смијене са позиције извршног директора.

У управи „Путева“ тренутно нема ниједног грађевинца. Сада имамо ситуацију да текстилци постављају асфалт – каже Бабић, алудирајући на то да је на позицији извршног директора за техничке послове у „Путевима РС“ Душко Гојић који је завршио Технолошки факултет – текстилни смјер и због којег је Влада РС својевремено промијенила Статут овог јавног предузећа.

О Бабићевој смјени смо покушали добити коментар предсједника Надзорног одбора „Путева“ Стојана Лазаревића, али је након што смо му поставили питање рекао да је на састанку и да позовемо касније, али се касније није јавио.

Смјене по политичкој црти дешавају се и у Централној банци БиХ којој је законом загарантована независност. На захтјев члана Предсједништва БиХ из РС Милорада Додика, Предсједништво БиХ је 19. јуна ове године донијело одлуку о разрјешењу чланова Управног одбора ЦБ БиХ Триве Маринковића и Љубише Владушића умјесто којих су именовани Радомир Божић и Драган Кулина. Међутим, они су поднијели тужбу тврдећи да су разријешени на незаконит начин, а Суд БиХ је забранио примјену те одлуке, наводећи да она остаје на снази до окончања овог поступка. Слична ситуација била је и када је Радомир Божић, доласком Савеза за промјене на власт на нивоу БиХ, смијењен са позиције вицегувернера ЦБ БиХ. Он је тужио и добио на суду ЦБ БиХ те је враћен на ту позицију, али му је убрзо истекао мандат.

Правници: Закон јасан, руководећи службеници не треба да се вежу за политику

Правник Алекса Проле појашњава да је радно – правни статус државних службеника, па тако и за руководећа радна мјеста, за чије је постављење и разрјешење надлежна Влада РС, регулисан Законом о државним службеницима РС.

Законом је прописано да руководеће државне службенике, односно помоћника министра, секретара министарства, руководиоца републичке управе, републичке управне организације, њихове замјенике и помоћнике, главног републичког инспектора, те секретара у Агенцији за државну управу, поставља Влада на основу јавног конкурса на период од пет година са могућношћу обнове мандата.

Намјера законодавца је била да се руководећа мјеста у државној управи професионализују и правно одвоје од политичких функција као што су министарске, а на начин да се путем јавног конкурса изабере руководећи државни службеник.

– То значи да мандат руководећег државног службеника у правилу не би требао бити везан за један политички циклус, него би он у периоду од пет година требао да стручно и професионално обавља функцију. Руководећи државни службеник може се разријешити: истеком времена на које је постављен; ако поднесе писану оставку; ако буде изабран на јавну функцију; ако се укине радно мјесто државног службеника на које је постављен; ако му престане радни однос у складу са законом и ако узастопно добије двије негативне оцјене о раду – наглашава Проле.

Истиче да, само ако је испуњен један од наведених услова, постоји основ за разрјешење руководећег државног службеника.

– Уколико Влада РС, упркос непостојању услова из овог Закона разрјеши дужности државног службеника, он може пред судом покренути правни спор. Уколико Влада и након поништења рјешења о разрјешењу од стране надлежног управног суда опет донесе ново рјешење о разрјешењу руководећег државног службеника прије истека мандата, тај исти службеник опет има право да се обрати суду и тако у недоглед, односно све до истека мандата државног службеника – објашњава Проле.

Влада РС нема инструмент којим би својевољно и произвољно разријешила руководећег државног службеника прије истека мандата, него би требала да се креће у законским оквирима.

– За вријеме трајање судског спора Влада РС, на руководеће радно мјесто именује вршиоца дужности без спровођења поступка јавне конкуренције. У коначници сви трошкови судског поступка у којем се на крају докаже незаконитост рјешења о разрјешењу, падају на терет грађана као пореских обвезника, а Влада РС једино може да претрпи „политичку санкцију“, од стране Предсједника РС или Народне скупштине, а у коначници тек од гласача на редовним изборима – закључује Проле.

Колико у Влади воде рачуна о јавном интересу доказује и то су ријетки примјери директора који су смијењени због лошег пословања предузећа на чијем су челу, док се руководиоци који у неком моменту постану политички неподобни смјењују без оклијевања. Цех због таквих незаконитих одлука папрено плаћају грађани ове земље.

М. Чигоја / capital.ba

*Текст је произведен у оквиру медијског poola-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друшта)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име