Повлашћени или срећни добављач медицинске опреме за здравство Српске

0
43

Када је у предвечерје општих избора у Босни и Херцеговини, у октобру 2014. године, у рад пуштена болница у Невесињу само ријетки су смјели да наглас доведу у питање оправданост пројекта.

С обзиром на то да је болница у Невесињу изграђена већином донаторским средствима хуманисте Михајла Лабала, постављање питања оправданости болнице у мјесту од неколико хиљада становника чинило се у том моменту неприкладним. То што Република Српска ни у том тренутку а ни данас, пет година касније, нема завршену мрежу плана здравствених установа, проблем је на који се нико превише не обазире.

Михајло Лабало и његов добротворни фонд су у болницу у Невесињу уложили око 7,5 милиона марака, док је Влада Републике Српске за набавку немедицинске и медицинске опреме издвојила 2,5 милиона, а Фонд здравственог осигурања и Министарство здравља Републике Српске финансирали су набавку опреме у вриједности 2 милиона марака. Електропривреда Републике Српске је из остварене добити за болницу издвојила 500.000, а општина Невесиње је урадила приступне путеве за шта је издвојено 160.000 марака.

Као и у већини других случајева опремања болница и нових дијелова болница у Републици Српској, набавка медицинске опреме вршена је преко фирме „Medical“ из Мостара. Оно што је занимљиво у случају болнице Невесиње јесте то што је фирма из Мостара била једини добављач комплетне медицинске опреме за нову болницу у Невесињу, што је било омогућено стављањем комплетне медицинске опреме у расписаној јавној набавци у један лот.

То није уобичајено ни логично, јер се практикује да се набавка опреме разбије на више лотова прије свега због мање цијене набавке, тврде наши извори. Нарочито јер не постоји ни једна фирма у Босни и Херцеговини која може да набави комплетну медицинску опрему (машине, апарате, цт и магнетне резонанце али и операционе кревете, кревете за пацијенте, ормариће, лампе…) уколико раније није обавијештена да ће бити расписана конкретна јавна набавка, појашњавају извори портала Герила.инфо.

Фирма „Medical“ је одмах након добављања опреме са болницом у Невесињу склопила и уговор о одржавању медицинске опреме. Немедицинску опрему, која је била предмет исте јавне набавке, али у другом лоту, за потребе болнице Невесиње набавила је фирма „Rema Trade“. Болница је потребном медицинском и немедицинском опремом опремљена прије отварања у октобру 2014. године.

„Medical“ из Мостара са болницом у Невесињу склопио је уговор о набавци медицинске опреме вриједан 1.149.999,03 марака што је близу вриједности набавке од 1,2 милиона наведене у тендеру. Поред „Medicalove“ биле су још двије понуде, али је ова фирме из Мостара оцијењена као најбоља.

„Medical“ је у истој болници добио и посао набавке опреме за стерилизацију и третман медицинског отпада вриједан 391.730,00 КМ као и уговор о набавци услуга сервисирања, инсталације и монтаже ЦТ апарата вриједан 128.205,13 КМ.

Министарству здравља Републике Српске смо послали неколико питања у вези са опремањем болнице у Невесињу, прије свега на тему коштања опремања болнице али и њихових сазнања о потенцијалном фаворизовању појединих фирми у пословима опремања. У министарству здравља су одлучили да немају коментар на ову тему.

– Поступак јавне набавке за који тражите информације проводила је ЈЗУ Болница Невесиње, те Вас молим да те информације затражите од ове здравствене установе – кратко нам је одговорено из ресорног министарства.

Ни у управи невесињске болнице нису били много више расположени за разговор на исту тему.

– Молила бих Вас да ми нагласите за који период се односе Ваша питања везана за опремање и набавку опреме за болницу Невесиње. Од оснивања установа је у више наврата опремана на различите начине што из кредитних средстава, путем тендера или кроз донације – одговор је који нам је стигао из ове здравствене установе. Након појашњења да нас конкретно занимају уговори са фирмом „Medical“ из Мостара, за сада, није стигао нови одговор.

Власник фирме „Medical“ из Мостара је Јасмин Ђонко, а та фирма слови за једну од најуспјешнијих у Босни и Херцеговини када је у питању трговина медицинским апаратима на велико и мало. Фирма „Medical“ из Мостара иначе је и заступник „General Elektric“, а Јасмин Ђонко, такође, важи за једног од блиских сарадника и пријатеља бившег министра здравља Републике Српске, сада декана бањалучког Медицинског факултета, Ранка Шкрбића. Наши извори увјеравају да је управо веза Ђонко-Шкрбић кључни шраф успјеха ове фирме на јавним пословима у здравству Републике Српске.

Ранко Шкрбић, декан Медицинског факултета у Бањој Луци, на питање о успјешним учешћима фирме „Medical“ из Мостара на тендерима у Републици Српској каже да је од нашег новинара и очекивао такво питање. На питање да ли његови добри односи са власником „Medicalа“ имају било какав утицај у додјељивању уносних послова овој фирми, Шкрбић одмахује главом и одлази са конференције за новинаре посвећене сарадњи бањалучког и приштиснког Медицинског факултета са сједиштем у Косовској Митровици.

– Зашто би то имало било какве везе. Ја сам добар са многима. Не видим какве везе то има – кратко одговара бивши министар здравља Републике Српске, а по многима и даље алфа и омега здравственог система у Српској.

У Transparency Internationalu Босне и Херцеговине напомињу да је прво што је уочљиво у јавној набавци у којој је побиједио „Medical“ из Мостара то што су кратки рокови испоруке, којима се фаворизују понуђачи који већ имају робу на лагеру или који су раније били упознати са условима тендера, те су имали прилику да се припреме.

Уговорни органи који остављају овако кратке рокове правдају се обично хитношћу, што је посљедица неадекватног планирања, односно неблаговременог покретања поступка јавних набавки, иако грађани издвајају новац за финансирање јавних органа како би од њих добили благовремену услугу, појашњавају у овој организацији. Иначе, рок испоруке опреме која је набављана јавним тендером био је 21 дан.

– Даље, у наведеним поступцима се оставља доста простора за погодовање одређеним понуђачима на основу подкритерија. У досадашњој пракси могли смо примјерити да су подкритерији често утврђивани по основу субјективног приступа који је обезбјеђивао погодовање појединим понуђачима, те су често ишли на уштрб јавних средстава. Већ у општим принципима садржаним у члану 3. Закона наводи се да је уговорни орган дужан да поступа транспарентно, да се у поступку јавне набавке према понуђачима понаша једнако и недискриминирајуће, на начин да осигура правичну и активну конкуренцију, с циљем најефикаснијег кориштења јавних средстава у вези с предметом набавке и његовом сврхом – појашњавају за gerila.info у TI BiH.

– Наравно да је одлична ствар када се направи савремена болница у Републици Српској и ту нема никаквог спора. Оно што јесте проблем јесте непостојање плана мреже здравствених установа, односно, болнице се праве не тамо гдје су неопходне већ гдје може да се извуче финансијска корист – каже извор нашег портала.

Gerila.info је о непостојању оваквог плана који би одредио гдје су болнице потребне писала у марту ове године. Тада нам је из министарства здравља речено да је програмом економских реформи за период од 2019. до 2021. године, између осталих бројних активности, предвиђено и нормирање мреже здравствених установа и да ће се оне проводити у складу са предвиђеном динамиком програма.

Колико је градња и опремање болница без постојања плана градње проблематична показује поново примјер из Невесиња. У овој болници обављају сложене операције тумора на једњаку али, према тврдњама нешег извора, немају запосленог патолога који је у оваквим операцијама неопходан на лицу мјеста да утврди да је операција заиста окончана на начин да провјери да ли је у потпуности уклоњен посљедњи тумором захваћени комад органа. Да немају запосленог патолога нашем порталу су потврдили и у овој болници.

– Везано за Ваша постављена питања овим Вас обавјештавамо да ЈЗУ Болница Невесиње нема организовану службу патологије јер иста није предвиђена Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста, те самим тим нема ни запосленог патолога. Због малог обима посла и сагледавања економске оправданости организовања службе патологије, као и добре сарадње са здравственим установама из окружења које за ову установу пружају услуге патологије, ова установа за сада не планира да организује ову службу и запосли патолога – одговорио нам је у марту ове године директор невесињске болнице Велибор Миливојевић. Међутим, на додатна питања о томе како се без патолога врши операција тумора на једњаку није било одговора.

Посланик у Народној скупштини Републике Српске Небојша Вукановић подсјећа на очајно стање у којем се налази комплетан здравствени систем у Републици Српској. Милијарда марака минуса није препрека појединцима да деценију и дуже одлично живе на рачун здравства у Републици Српској, каже посланик из Херцеговине.

– Здравствени систем у Републици Српској је пред колапсом, недостају основна средства за лијечење пацијета, Фонд здравства и здравствене установе имају преко милијарду марака неплаћених обавеза, кредита и дуговања, а све је посљедица криминала и штетних уговора које су потписла два министра, Ранко Шкрбић и Драган Богданић. Бројне јавне набавке су проведене нетранспарентно због њихових личних интереса а не због стварних потреба болница и здравственог сектора. Једна од спорних фирми је и „Medical“ из Мостара, власништво пријатеља декана Ранка Шкрбића, која је набавила сву опрему за нове болнице у Невесињу и Касиндолу а немогуће је да једна фирма добије у пакету цијели посао и јасно је да се ради о договореном послу иза кулиса и форсирању једне компаније која је блиска бившем министру. Управо због оваквих послова, драстичног повећања вриједности набавке и уграђивања, здравствени систем Српске је пред колапсом – каже на тему опремања болница у Републици Српској посланик у Народној скупштини Републике Српске Небојша Вукановић.

Болница у Невесињу отворена је 11. октобра 2014. године дан пред опште изборе у Босни и Херцеговини.

gerila.info

Текст је произведен у оквиру медијског poola Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име