ПРЕДРАГ МАЛИЧЕВИЋ: Дан жалости или како је умро интернет у РС

1
574

Четвртог септембра 2019. године све веб странице у Републици Српској требало је да на насловну страницу ставе црну траку, а корисници друштвених мрежа да ставе траку у угао својих профилних слика.

Тог дана Интернет у РС је на неки начин умро, издахнуо. Физички је и даље ту, али нас је његова слободна душа напустила. Сад је као зомби – да беспоговорно слуша нечије наредбе. Дан жалости није никако обиљежен, смрт Интернета у РС је прошла релативно незапажено. Становници Републике Српске, као уосталом и становници цијеле планете, забављени друштвеним мрежама и другим занимацијама на својим екранима, нису свјесни да се једном стечене слободе, ако их неко не пази и не чува, врло лако изгубе.

О којим слободама говоримо? На примјер, да промијените пружаоца кућног интернет приступа уколико вам је интернет спор, скуп, непоуздан или вам се дотични пружалац једноставно не свиђа.

Те жалосне прве сриједе у септембру, Телеком Српске а.д, односно Мтел, купио је свог јединог преосталог стварног конкурента у пружању резиденцијалног фиксног интернет приступа у РС, Елта-кабел д.о.о. и тиме остварио практично апсолутни монопол на територији РС.

„Практично“ јер постоји још пар фирми са лиценцом пружаоца интернет приступа (ИСП), али то су редом све мање фирме које пружају само бежични приступ на географски ограниченим подручјима. Тешко је провјерити да ли и како те фирме уопште данас раде, већини су најновије вијести на њиховим страницима старе барем 4-5 година, прије почетка посљедње интернет револуције у РС увођењем оптичког приступа.

А ко се сјећа почетака широкопојасног (broadband, оно што је дошло послије dialup-а) интернета у РС, зна да то, у суштини, није ни битно, јер бежични приступ не може ни „примирисати“ каблу, ни по брзини ни по поузданости, био тај кабл телефонска парица или коаксијални кабл кабловске телевизије или оптичко влакно. На папиру, једини конкурент Телекому је остао кабловски оператер из Лакташа, Елнет, који покрива и пар улица у Бањој Луци. „На папиру“, јер покрива можда пар процената РС и, што је интересантно, сувласник је бивша матична фирма Елта-кабела, Елта д.о.о. из Изоле у Словенији.

Неком ће пасти на памет да упита гдје је ту држава која треба да штити становништво од успостављања монопола. Она је, изгледа, много прије Интернета издахнула, ако је икада и имала душу. На нивоу БиХ постоји Конкуренцијски савјет који одлучује о оваквим стварима и који је дозволио куповину Елта-кабела од стране Телекома Српске.

„Квака“ је у томе што се тзв. концентрација разматрала на нивоу цијеле БиХ, не на нивоу РС. Логично би било да се концентрација услуге као што је фиксни интернет приступ разматра и на нижем нивоу од ентитета, јер је услуга по природи таква да корисник може само да бира између пружалаца који су физички присутни на његовој адреси. Нема везе што можда на другом крају земље има сто других пружалаца исте услуге кад корисник није никако у могућности да их користи.

Главни разлог због чега је Телеком Српске покуповао све своје конкуренте у РС је вјероватно да спријечи, отежа или одгоди улазак Јунајтед групе на тржиште РС. Та групација, настала од највећег кабловског оператера у Србији, СББ, и сателитске платформе Тотал ТВ, најопаснији је регионални конкурент Телекому Србије, власнику Телекома Српске. Јунајтед већ послује на територији Федерације БиХ гдје су власници кабловског оператера Телемах.

Уласком на тржиште РС вјероватно би дошло до интензивирања тржишне утакимце, јер би Јунајтед био много јачи противник него што су то били Елта-кабел или Блицнет. То би, заузврат, могло довести до смањења цијена или побољшања услуга. Оно од чега би сви корисници профитирали, а Телеком Српске имао проблеме. Јунајтед је од почетка фирма у приватном власништву (некад домаћем, сад страном), али и Телеком Србије незаобилазно чека приватизација.

Као некоме ко је лично учествовао у првим подухватима увођења широкопојасног интернета у РС у првој половини двијехиљадитих, све ми је додатно трагично јер имам утисак да већина људи не схвата озбиљност новонастале ситуације, нити потенцијално далекосежне негативне посљедице.

Елта-кабел, као и конкуренти „прогутани“ прошле године, Блицнет и Телрад, поред интернет приступа нуде и кабловску телевизију и фиксну телефонију (нуде и мобилну телефонију, али нису „прави“ оператери, већ „виртуелни“ који користи мрежу једног од само три „права“ мобилна оператера у БиХ), али за те двије услуге постоји снажна и свугдје доступна конкуренција. Све ТВ канале можете гледати преко сателита, а локалне и неке регионалне (зависно у којем дијелу РС живите) можете и даље „ухватити“ антеном. Фиксну телефонију можете без икаквих „одрицања“ замијенити мобилном, гдје имате три „права“ оператера и већи број „виртуелних“.

За фиксни интернет више немате алтернативу коју сте до јуче имали. У урбаним и полуурбаним подручјима гдје живи већина становништва РС, у већини случајева сте имали избор између Телекома који је до вашег стана или куће довео телефонску парицу или оптички кабл и неког оператера кабловске телевизије који покрива ваше насеље и који је довео коаксијални или оптички кабл. Укрупњавањем на тржишту које се дешава посљедњих десетак година и које је кулминирало 4. септембра, СВИ каблови до вашег стана или куће су сада у власништву Телекома Српске.

Зашто је фиксни интернет битан, питате се. „Сурфати“ и користити друштвене мреже можете и преко мобилног интернета гдје имате избор пружаоца услуга, али мобилни интернет има, у правилу, ограничење количине података које можете примити и послати. Преко мобилног интернета, ако преко њега спојите свој рачунар или ТВ, не можете скидати или директно гледати филмове и серије, скидати и играти онлајн игрице. Не можете чак ни погледати превише Јутјуб видеа, који при већим резолуцијама захтијевају пренос велике количине података.

Квалитет мобилног интернета, такође, може драстично да варира, зависно од ваше локације или доба дана. Иако однедавно мобилни оператери подржавају и мрежу четврте генерације са много већим брзинама приступа, зависно од ваше удаљености од базне станице или колико имате зидова од армираног бетона, мобилни интернет у вашем стану или кући може бити и даље поприлично јадан. У просјеку, мобилни интернет четврте генерације је по перформансама и поузданости најближи фиксном бежичном приступу, а кабл је и даље недостижан.

Добро, кабл нема алтернативу у кући и Телеком Српске вам „не гине“. Како вам Телеком може загорчати живот, а да ви не можете урадити апсолутно ништа? Поред оних очигледних ствари које се дешавају кад неко има монопол (повећање цијена, смањење квалитете услуге јер се пружалац исте не мора више трудити, пошто немате гдје отићи), постоји низ ствари које се могу десити кад је у питању монопол пружаоца интернет приступа (и СВЕ редом су се већ дешавале негдје у свијету):

– Неповећавање брзине приступа. Док у свијету сваке године просјечне брзине приступа Интернету расту, јер сами сервиси и услуге на Интернету захтијевају све веће и веће брзине приступа, Телеком Српске можда неће пратити трендове, јер му то изискује додатна улагања у инфраструктуру и закупљивање бржих, а самим тим и скупљих, међународних линкова.

– Увођење ограничења у количини пренесених података, односно укидање тзв. флет-рејта. Ваше скидање или директно гледање филмова и серија кошта Телеком. Инфраструктура која је скупа мора да прати повећане захтјеве у количини и брзини преноса података. Ко се сјећа, у почетку је и фиксни приступ Интернету имао ограничења у количини података. Увођење флет-рејта је директна посљедица тржишне утакмице. Можда Телеком одлучи да укине флет-рејт или захтијева да га додатно платите.

– Намјерно успоравање приступа одређеним сервисима и страницама и захтијевање да се додатно плати „пуна“ брзина. „Пуно гледате Нетфликс? За супербрзи приступ Нетфликсу платите само 2,99 КМ. ПДВ укључен.“

– Блокирање „неподобних“ веб страница и сервиса. Редовна појава у немалом броју земаља.

Све досад наведено је везано за резиденцијалне кориснике, тј. физичка лица, становништво. Али, то није крај. Монопол у резиденцијалном фиксном приступу Интернету може да нашкоди привреди Републике Српске и свим њеним институцијама. О чему се ради?

Иако, за сада, и даље постоје малобројни алтернативни пружаоци интернет приступа за правна лица, још мањи број је оних који су довољно велики да имају сопствене интернет линкове према иностранству, већ су приморани, из финансијских или логистичких разлога, да иду преко Телекома. То значи да ће Телеком, директно и индиректно, имати јако велики удио и код интернет приступа правних лица. Самим тиме ће, директно или индиректно, диктирати и цијене и ниво услуге.

Данас, пословање већине фирми на неки начин зависи од приступа Интернету, из чега се може извести да је то значајан фактор конкурентности наше привреде, посебно ако послује на регионалном или свјетском тржишту. Скуп, спор или непоуздан интернет приступ директно смањује конкурентност на тржишту. Неке фирме су толико везане за Интернет, да не могу себи дозволити да усљед неког квара немају приступ и то су досад рјешавале одржавајући истовремено приступ Интернету преко више пружалаца.

Телеком још увијек није инфраструктурно интегрисао купљене фирме, али треба очекивати да ће то урадити, из финансијских и логистичких разлога. Кад се то деси, биће много теже или скупље постићи да имате два потпуно независна интернет приступа. Сутра, када више од 90 процената физичких и правних лица у РС буде имало приступ, директно или индиректно, преко Телекома Српске и кад се деси неки квар практично ће цијела РС бити одсјечена од Интернета.

Интернет је већ данас незаобилазан за проток свих врста и облика информација, пружање разних врста услуга и проток новца, а с временом ће све више и више сфера људског дјеловања бити ослоњено на Интернет. И званична стратегија Владе РС је свеопшта дигитализација и информатизација државне управе, јавних установа и друштва и привреде у цјелини. Из свих тих разлога, повољан, брз и поуздан приступ Интернету је један од основних услова за развој Републике Српске, а успостављање монопола од, у суштини, приватне фирме из иностранства је директно супротно интересима Републике Српске, њеног становништа и привреде.

Ако пратите државна средства информисања, неизбјежно ћете стећи утисак да је Република Српска не само непрестано изложена нападима, већ да је угрожено и само њено постојање. Ваљда од толико пријетњи и „угроза“, нису стигли да примијете да је и сам Телеком Српске довео у питање постојање Српске.

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име