РАФТИНГ ТАРОМ: Како је 20 километара пута ријешило међудржавни проблем

0
52

Двадесет километара пута пробијеног десном обалом ријеке Таре ријешило је међудржавне проблем БиХ и Црне Горе. Данас туристи који желе на рафтинг Таром у дијелу који протиче кроз БиХ не морају прелазити границу на Шћепан Пољу уколико су спремни на мало неудобније вожње.

Ријека Тара на свом завршном току природна је граница између Црне Горе и БиХ. Изузетно атрактивна за обављање рафтинг дјелатности, Тара сваке године привлачи бројне туристе из цијелог свијета. За рафтинг клубове и кампове никле на њеним обалама, то је значајан извор зараде. Иако се тренутно рафтинг у обје државе одвија без значајанијих проблема, то није због напора које су у рјешавање проблема уложила обје државе већ алтернативних рјешења, која свакако нису трајна.

Проблеми на граници

Један од највећих проблема приликом обављања рафтинга, када је ријеч о туристима који бораве у БиХ, а који ипак не желе користити алтернативни пут, јесте прелазак границе са Црном Гором. Почетна тачка за рафтинг је Брштановица, на ријеци која је природна и административна граница. До 2017. сваки гост који се желио спустити Таром до Брштановице морао је доћи преко граничног прелаза Шћепан Поље. На том мјесту, описује за Журнал Драго Тодоровић из кампа Дрина-Тара, стварале су се огромне гужве:

– То је све доприносило нервози посјетилаца, замислите љетни дан на 40 степени и хаос на граници. Долазило је до застоја и компликација.

Притом су рафтинг клубови за сваког посјетиоца који пређе гранични прелаз морали платити четири и по евра таксе.

– За нас је то био значајан износ, јер у сезони имамо велики број гостију. Поред тога, те гужве су доводиле до кашњења, јер су значајно продужавале вријеме трансфера гостију – каже Тодоровић.

Рафтери су се жалили и на недолично понашање граничних службеника, те изостанак адекватне реакције инспекције.

Већина кампова у Црној Гори се налази у близини Шћепан Поља, а у БиХ на Бастасима. Тренутно их у БиХ има више од 20, док су неки још увијек у процесу регистрације. Након што су рафтер из БиХ годинама упозоравали надлежне на неуспјеле договоре око рјешавања преласка границе, прије нешто више од три године Оружане снаге БиХ почеле су са пробијењаме пута десном обалом Таре, како би се у потпуности избјегао улазак у Црну Гору.

Траса дугачка око 20 километара, од Хума према Брштановици уз саму границу са Црном Гором, пробијена је механизацијом Оружаних снага БиХ, коју је на основу споразума уступило Министарство одбране БиХ. Општина Фоча издвојила је 1,2 милиона КМ. У августу ове године започело је и асфалтирање једне дионице овог пута; а цијела тура одвија се на територији БиХ.

Данас рафтер од Општине траже да се пут додатно уреди иако већина користи ту трасу.

– Већина нас користи нови пут направљен прије двије године десном обалом Таре. Не идемо на границу са Црном Гором па више и нема непријатних ситуација – појашњава Мирко Давидовић, менаџер клуба Тара рафт.

Међудржавни споразум

Пут је ријешио проблем које није ни је Споразумом о сарадњи у области туризма између Савјета министара БиХ и Владе Црне Горе, који су средином 2012. потписали тадашњи министри – одрживог развоја и туризма у Црној Гори Предраг Секулић и спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине Мирко Шаровић.

– Створени су предуслови за креирање и промоцију заједничких туристичких производа, као што је рафтинг на Тари и други прекогранични пројекти, користећи могућност финансирања из ИПА фондова који се односе на прекограничну сарадњу.

Рафтери ипак тврде да су им црногорски граничници тражили различите врсте докумената и дозвола за чамце и сплаварење. Тако је 2012. забиљежен и инцидент када су црногорски инспектори наплатили по 100 евра за наводне прекршаје бх. рафтера.

Организатори рафтинга са подручја БиХ дужни су да приликом проласка кроз подручје Црне Горе и евентуалне контроле, посједују рјешења надлежног органа БиХ о обављању рафтинг дјелатности, и никакве друге дозволе, тврдили су са бх. стране.

Док су гости чекало на рафтинг и прелаз границе, инспектори су уз подршку црногорске полиције наплатили на име казни неколико хиљада еура од рафтера из Фоче. Фочански рафтери тврде да је црнорска инспекција од њих на увид затражила дозволе за рад и потврде о регистрацији гумених чамаца. Један од рафтера кажњен је јер није посједовао дозволу за рад надлежног органа из Плужина, већ из Фоче.

Интересантно је да су локалне власти, критикујући праксу комшија о наплати таксе, и саме покушале зарадити од макадамског пута. Након његовог пробијања, планирано је да се пролазак наплаћује два евра по путнику, дакле 16 до 18 евра по возилу. За ову врсту пута – и превише – побунили су се организатори рафтинга па се од те идеје и одустало.

За овај дио БиХ активности рафтинг клубова значе много – нова радна мјеста, подстрек сеоском туризму и производњи хране, изградњу инфраструктуре. Да би тако и остало – упозоравају рафтери – мора се повести рачуна и о екологији. Тара се загађује, кажу, неплански ничу угоститељски објекти, у појединим камповима није исправно ријешено сакупљање отпада, испуштају се отпадне воде из кампова и дивљих објеката.

Поједини од њих имају, како каже један саговорник, само “двије цијеви без било каквог колектора” којима се испуштају отпадне материје у ријеку. Рафтинг клубови који се налазе најдаље низводно већ имају проблем са сакупљањем отпада који стиже ријеком до локација гдје су смјештени.

Док очекујемо разумијевање од комшија, свакако да бисмо требали захтијевати и активнији ангажман инспекцијских служби у БиХ како би се спријечило загађење и уништавање Таре. У супротном, цијена за амбициозно замишљених 40 хиљада туриста годишње на овој локацији бит ће превисока.

Б. Мркић Радевић / zurnal.info

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име