RASTKO VUKOVIĆ: Ravnopravnost košta

zakon velikih brojeva

Kaže mi jedan kolega da ispričam nešto o jednakosti. Može, ali da se zna da priroda ne voli velika ravnanja ni u kom pogledu i da je mi u tom smislu silujemo. Priroda mrzi ravnopravnost i činiće sve da osujeti ideologiju naših pravnih sistema. 

Barabaši, američki matematičar mađarskog porekla, od nedavno (2000) istražuje mreže. Internet, dalekovodi, popularnost, tok novca – primene su njegovih otkrića koja jednom utvrđena postaju univerzalna stvar.

Mreže postaju gušće povećavanjem broja čvorova – recimo novih korisnika veba ili raskrsnica saobraćajnica, a ravnopravnost se izražava nasumičnim povezivanjem novog uporišta sa već postojećim linijama. Tako se ipak izdvajaju centri, koncentratori, sa mnogo poveznica, prosto zbog rastuće verovatnoće povezivanja. Oni su agregatori, monopoli tokova novca, baze podataka, komandna mesta, uvek malobrojni i u funkciji uštede komunikacije svojih mreža. Karakteristika su raspodele tzv. stepenog zakona (eng. power law).

Pravilo „šest koraka razdvajanja“ je posledica Barabašijeve raspodele. Slobodno nastala poznanstava sa nekim ko zna nekoga ko zna nekog i tako redom u (oko) šest koraka od-do povezaće (skoro) svaki par osoba ma kako velikog mnoštva. Lakoća povezivanja opet se postiže preko retkih pojedinaca sa mnogobrojnim poznanicima. Insistiranje na drugačijoj ravnopravnosti, na primer konekcijom baš svakog para čvorova, dovodi do brze zagušenosti mreže, a vezanje samo susednih, kao u dečijoj igri gluvih telefona, do usporavanja i nepouzdanosti.

Sinergija (grč.  συνεργός – raditi zajedno), stanje u kojem je celina nešto veća i drugačija od svojih delova, sada znači akomulaciju informacije. Nastali bonus postaje životnost proizašla slobodnim razvojem mreže i spontanim izdvajanjem koncentratora. Pokazaće se da istu formu sledi i Nešov ekvilibrijum.

To je teorija američkog matematičara, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju (1994), poznatog iz biografskog filma „Briljantni um“ u ulozi Rasela Kroua. On je radio na ravnotežama u igrama, mestima takmičara u kojima pojedini učesnik ne može ostvariti prednost izlazeći iz grupe. Tipičnim za timski rad. U osnovi je matematički model, pa je zato i široko primenljiv.

Slobodno tržište gradi Nešove ekvilibrijume poput vrtloga iz kojih se firme u borbi za profit ne mogu lako izvući. Ekonomija je dinamična, pa njena privlačna mesta vremenom slabe do potpunog kraha učesnika ili do stvaranja kritične mase voljne da pređu na bolje. Nastaju krize kapitala koje je otkrio Karl Marks nazivajući ih  prelascima kvantiteta u kvalitet. Sada ih gledamo kao spontanu organizaciju, efikasnost mreže i štednju informacije.

Komunisti su pokušavali da izbegnu slobodno tržište etatističkom ekonomijom (državno vođenom) kompromisima željenog i mogućeg, dakle gubitkom dela od oba, što je vodilo poznatom zaostajanju. Tek od nedavno, nakon pojave naizgled nespojivih modela, Barabašijevog i Nešovog, možemo dalje razumeti da poveznice čvorova mreže i strategije igre imaju zajedničku formu, a zatim zašto i kako su njihove efikasnosti usklađene.

Zajedničko ovim slučajevima je štednja interakcija i bežanje od jednakosti. Pustimo li prirodi na volju radiće nam što nam se neće dopadati, prkosiće našim ideologijama i iritirati nas da je smenimo sa dužnosti. Ravnopravnost košta, a u tom trošku je i pad efikasnosti, pa imamo sve više pravnika, sve više državnih regulativa, sve manje sloboda i uvek previše grešaka i zloupotreba prava sve dok imamo čime da plaćamo svoju dogmu.

Zato što želimo da verujemo da ideja ravnopravnosti nije kontradiktorna ili da se ravnopravnosti može prilaziti sve bliže (što je isto), a radi opravdanja rada naših zakonodavaca, prirodi bi bolje bilo da postoje jednake osobe ili bar jednaki uslovi. Jer mi smo tu da se ona pred nama sklanja!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite komentar
Unesite ime