САША ШМУЉА: Правда за ученике

0
996
Saša Šmulja Autošovinizam

Након што је објављена вијест да су ученици из БиХ заузели 62. од укупно 79 мјеста предвиђених за земље које своје петнаестогодишњаке шаљу на тријенално ПИСА тестирање, у јавности и медијима кренуо је још један талас негативног сензационализма.

Шокантно! Поражавајуће! Катастрофално! То су само неки од израза којима ових дана започињу прилози, анализе, чланци, разна писанија. Није мали број оних који су се утркивали да кажу да је на читалачком, математичком и природњачком плану наш „сваки други ученик функционално неписмен”, а има и оних који закључују да „морамо мијењати све, од наставног кадра до ђака”.

Они који су ово саопштавали, закључивали и објављивали, очигледно нису схватили поенту поменутог тестирања и тестирања уопште. Какво је то тестирање након којег је, без обзира на резултате, петнаестогодишњу дјецу нормално у јавности називати (функционално) неписменом? Какви људи и какви педагози то могу? Врло лоши, ако не и они најгори. Без обзира на кога је усмјерена оштрица критике због оваквих резултата и без обзира на контекст сваке појединачне фрустрације, када се ради о малољетној дјеци, једноставно није нормално нити умјесно користити овакве изразе. Није нормално, није умјесно, а није ни коректно.

Јер, ово није земља функционално неписмених петнаестогодишњака. Ово је земља оних који су много старији, а неписмени – мултифункционално. Ово је земља у којој тешко да је и сваки десети писмен, укључујући и оне са формалним образовањем. Ово је земља у којој се о читању и не говори јавно све док се оно негдје другдје или од неког другог не помене као битно. Најзад, ова је земља, са својим пунољетним људским и интелектуалним потенцијалом, у мало чему позитивном изнад 62. мјеста у свијету. Зато оставите дјецу на миру и позабавите се собом!

Не треба бити много паметан па схватити да је овдје нешто деценијама труло, да не ваља образовање, да немамо ово или оно, да каскамо за свијетом итд. Али, колико треба бити злонамјеран, па не поменути први и основни узрок за овакве резултате: континуирано ниско улагање у цијели образовни процес, а самим тим и у одговарајуће реформе? Школа нам је данас руина у институционалном смислу. Наставници и професори се не виде иза гомиле бесмислене папирологије. Ради се све на ограничавању њиховог друштвеног, професионалног и педагошког ауторитета, а ништа или готово ништа на плану системског улагања у њихово усавршавање и цјеложивотно учење.

Оно што такође под хитно морамо мијењати, то је менталитет људи од којих дјеца овдје не могу да дишу, а камоли да уче и развијају се интелектуално. Менталитет људи који са властитом дјецом завршавају основну школу, који наставницима из дневника искачу, који камче тачан датум и списак питања за сваку провјеру знања, који своју дјецу на силу желе међу вуковцима, који им одмалена усађују нездрав такмичарски дух итд. И, наравно, менталитет друштва у којем се овакве појаве толеришу.

Менталитет се, нажалост, мијења веома споро и веома тешко. Но, можда ће баш ова генерација ученика за пет-десет година бити залог те промјене, а не јефтина радна снага за једноставне послове на њемачком тржишту. А управо то је једина извјесност коју смо им ми старији омогућили, под утјешно-лицемјерном девизом да одлазе најбољи.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име