Топљење требињског „Металца“: Уништили фирму, фалсификовали потпис па све распродали

0
44

Шта се дешавало, и дешава, са требињском фирмом „Металац“? Некада најуспјешније предузеће на овим просторима, које је радило по читавој бившој Југославији, имало своја представништва у разним градовима, данас више не постоји. Радници оптужују руководство ове фирме за одлазак у стечај, али не бјеже ни од своје одговорности.

„Металац“ је само једно од тридесетак предузећа које више не постоји у Требињу. Уз многе се вежу одређене афере, али оно што се дешавало или се тренутно дешава у овом предузећу очигледан је примјер криминала и корупције. Радници располажу са документима који потврђују њихове тврдње, али судског епилога нема. Некада је овдје радило близу пет стотина радника, али данас их има још само неколицина живих који и даље траже правду или боље речено новац за свој рад.

Мирослав Ратковић је бивши пословођа и предсједник Управног одбора у „Металцу“. Према његовим ријечима они који су одвели „Металац“ у пропаст данас раде у тој фирми и запошљавају. Бивших радника нема.

– Некада је било задовољство радити у овој фирми, плате редовне и добре, посла у разним градовима бивше Југославије, запослених 483. Данас је већина њих умрла, а нису наплатили своја потраживања – почиње своју причу Ратковић.

Занимљиво је да је ово предузеће радило све металне констукције у Црној Гори, Далмацији и комплетној Херцеговини и никада им се није десило да им конструкција падне или да је вјетар однесе. Овдје Ратковић алудира на недавно невријеме у Требињу које је однијело конструкцију крова на затвореном базену.

„Металац“ је ушао у стечај 2009. године. Стечај је окончан 2011. године и од тада фирма фактички не постоји. Ратковић каже да је до стечаја морало доћи када су стручни инжењери растјерани из овог предузећа.

– Када дођу дивљи у фирми, онда све пропада. Имали смо пет врсних инжењера те пет погонских који су растјерани. Један инжењер за енергетику отишао је у Јужну Африку, Јован Глушчевић је сад у Никшићу. Њих двојица и покојни Драган Анђелић, Божо Куртовић и Бранко Васиљевић били су врсни стручњаци. Када су њих растјерали онда су „ови“ почели да воде политику и зато је „Металац“ пропао, једина фирма у Требињу која би могла данас да ради пуним капацитетом – каже бивши предсједник УО и пословођа у фирми „Металац“.

По одласку поменутих стручњака и многих других радника из фирме она је почела да се урушава. Онда је почела распродаја имовине. Ратковић каже да су имали своја радилишта у Новом Саду, Подгорици у улици Митра Бабића, затим у Сарајеву у улици Петра Докића, али су све продали. Он не зна шта је урађено са тим парама.

Када је продат објекат у Сарајеву једино је тада добио 500 КМ. Тада је Момир Милићевић, који је обављао функцију в. д. директора, продао пословни простор у Сарајеву од 90 квадата за 34.000 КМ, у уговору је приказано да простор има 54 квадратна метра.

– Ја сам тада био у болници у Рисну, оперисао сам кичму када су продали објекат у Сарајеву. Да би га продали фалсификован је мој потпис – каже Ратковић додајући да је и он тада починио кривично дјело пошто је узео 500 КМ од новца за који је продат тај објекат.

– Тадашњи в. д. директора Момир Миличевић је продао тај објекат и многе друге – Ратковић не зна ко му је фалсификовао потпис.

Још један од бивших радника овог предузећа говори о пословању в. д. директора Момира Милићевића. Спасоје Петијевић каже да је ондашњи директор одоговоран за пропаст овог предузећа. Каже да је „за њега доказано да је чинио проневјере, што је суд и доказао, био је у затвору три мјесеца, а остатак казне није издржавао, пошто је платио остатак казне“.

Ратковић потврђује ове тврдње, додајући: – То што је платио да не лежи у затвору, платио је новцем од наше фирме који је стекао продајом имовине предузећа.

За продају имовине фирме „Металац“ у Црној Гори радници су требињском Окружном тужилаштву поднијели пријаву прије неколико година, али иста је одбијена. Тада је службеник за Односе с јавношћу Окружног тужилаштва Срђан Вукановић рекао:

– Тужилаштво је у протеклом периоду спроводило истрагу, предузело све мјере и радње из своје надлежности, између осталог вршена су одређене вјештачења и након свега тога Тужилаштво је донијело одлуку да се обустави истрага против осумњиченог лица.

Комплетна имовина овог предузећа, изван Требиња, распродата је, како и коме радницима није познато. У Требињу је продат пословни простор за који Петијевић каже да је након судског спора поништена продаја, што је учинио в. д. директора Момир Милићевић, за шта имају и пресуду гдје се поништава продаја простора коју је Милићевић сам себи продао.

„Металац“ 2003. године купује Мато Уљаревић, власник тадашњег предузећа „Неимарство“, а сада су обје фирме пропале.

Како смо рекли, „Металац“ 2009. године одлази у стечај који се закључује 2011. године. Вриједност имовине ове фирме процијењена је на 572.000 марака, а призната потраживања су 10,79 милиона КМ. У старту се види диспаритет, а имовину која је продата прије уласка у стечај нико не спомиње.

Иако је стечај завршен прије девет година, недавно је дио имовина “Металца” објављен на лицитацији, али та имовина није укњижена, па се поставља питање како се нека имовина може продавати када није укњижена. На то питање стечајни управник Владо Симовић каже:

– Спрат је „Металца“, а остало „Неимарства“. Ми продајемо наш спрат. Ко жели да купи под тим условима, како ће се то укњижавати, нека размишља купац.

Неукњижена имовина „Металца“ недавно је продата, али никоме није познато ко је купац.

Своја потраживања у овој требињској фирми имају и браћа Алијагић, који располажу са коначном судском пресудом да им је фирма „Металац“ дужна испалтити 8,2 милиона КМ.

Салих Алијагић каже: – Потраживање је моје 8,28 милиона марака и то потраживање је актуелно већ десет година. То су признали сви судови и Уставни суд и Привредни суд и „Металац“, али они продају даље коме стигну, све су расподали без мога знања.

Василије Ковачевић је у „Металцу“ провео читав радни вијек, четрдесет и пет година и то углавном распоређен на терену. Недавно је био у могућности да погледа списак по којем ће „Металац“ уплатити средства од недавне продаје дјела имовине која није укњижена.

– Мене на том списку нема, иако сам у Металцу почео радити и стекао пензију, а налазе се неки људи који су се тек послије рата запослили. Ускоро имам операцију и ако све прође како треба, неће се на овоме завршити – каже Ковачевић.

Драган Симовић, извршни секретар Регионалног синдикалног центра Требиње при Савезу синдиката РС, истиче да су стечјани поступци у РС, а поготову у источној Херцеговини, покретани када је имовина дошла на „добош“, односно када су потраживања повјерилаца премашивала вриједност саме фирме.

Према његовим ријечима управо је такав случај са фирмом „Металац“, а сигуно је да би са својим производним програмом и данас могао радити, да није било малверзација прије и у самом стечајном поступку, појашњава Симовић.

Он додаје да су неки радници ове фирме, кроз стечајни поступак, добили одређени дио својих потраживања, али је чудно да стари радници, који су и пензију стекли у овом предузећу нису успјели наплатити своја потраживања.

– Складиштена је ту имовина браће Алијагић, било је одређених истрага покренутих од стране Окружног тужилаштва у Требињу, али они нису никада дошли пред судију. Ипак, сигуран сам да није све завршено када су у питању радници овог предузеча – додаје Симовић.

Симовић каже да има сазнања да за недавно продату имовина «Металца» која није укњижена радници располажу са свом документацијом.

Ово је само још једна од прича обесправљених радника у Босни и Херцеговини и Републици Српској. Радници не могу остварити своја права, правосудне институције у широком луку заобилазе овакве случајеве гдје су криминал и корупција евидентни, а живих свједока је све мање и мање. Само да не буде по оној народној «појео вук магарца»…

ЦЈБ ТРЕБИЊЕ: ПОСТОЈИ СУМЊА

Рајна Парежанин, портпарол ЦЈБ Требиње, потврдила је да „постоји основ сумње“ да је бивши директор Момир Миличевић уплетен у криминал.

– Постоје основи сумње да је осумњичени 9. 7. 2001. године обављајући послове руководиоца, односно директора АД „Металац“, пркорачио границе својих овлашћења и склопио штетни уговор о продаји некретнина у Подгорици једном лицу из Херцег Новог. Према Закону о почетном билансу стању у поступку приватизације државног капитала у предузећима, то није имао право.

fokus.ba

* Текст је произведен у оквиру медијског pool-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва).

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име