За предсједника суда именују судију који не испуњава услове!

0
157

Високи судски и тужилачки савјет БиХ сутра ће именовати предсједника Основног суда у Брчком, а једини кандидат којег су узели у разматрање не испуњава услове за именовање на поменуту позицију јер му је у истој институцији запослена и супруга, док је други кандидат дисквалификован због погрешног сабирања бодова остварених на конкурсу.

Тиме се наставља брука ове изузетно значајне институције, која је врхунац имала у виду недавне афере „Поткивање“.

Такав, аферама дубоко дискредитован ВСТВ данас и сутра, 17. и 18. јула, одржава сједницу на којој ће се, између осталог, обавити разговор и именовање предсједника Основног суда Брчко дистрикта (које је предвиђено за четвртак, 18. јул, од девет часова).

Иако Правилник о раду ВСТС предвиђа да се пријављени кандидати за поменуту позицију обавјештавају о мјесту, датуму, времену обављања разговора, као и о саставу комисије, у правилу, најкасније седам дана прије заказаног разговора (члан 50. Правилника), то се није десило.

Један од пријављених кандидата, судија Недељко Табаковић, због тога је послао маил ВСТС како би се распитао због чега кандидати нису обавјештени у складу са јасно назначеним прописима.

Прослијеђен му је одговор Комисије за именовање да осим Јадранка Грчевића, остали кандидати, сам Табаковић те Мухамед Авдић, не испуњавају услове да буду позвани на усмени разговор. Потом му је образложено да се у складу са одредбом члана 56. став 5. Правилника на разговор позивају кандидати којима је по основу оцјене рада за последње три године додијељено најмање 86 бодова.

Садржај Пословника о раду ВСТС можете пронаћи у сљедећем документу: Пословник о раду ВСТВ.

На овакво образложење, тврдећи да наведено није тачно, судија Табаковић прослиједио је приговор предсједнику и потпредсједницима ВСТС, Милану Тегелтији, Ружици Јукић и Јадранки Локмић-Мисирача а потом их о свему обавијестио и путем писменог поднеска прослијеђеног електронским путем, а у чији садржај су новинари нашег портала имали увид. О свему је обавјештена и Европска комисија и Амбасада САД у БиХ.

Читав проблем лежи у томе што је ВСТС, са једне стране, позвао кандидата који не испуњава услове, док је са друге, дисквалификовао кандидата који их испуњава. Али кренимо редом…

Недопустива одлука ВСТС

Конкурс за позицију предсједника Основног суда Брчко дистрикта БиХ је расписан 16. августа 2018. године, неколико мјесеци након што су усвојене одређене измјене Правилника о раду ВСТС и то на основу препорука Европске комисије (Пеер Ревиеw препоруке). Из тог разлога, сви конкурси који су расписани послије ступања на снагу ових измјена (објављене су 11. маја 2018. године), па и овај, морају се спровести према одредбама тог Правилника.

Наведени Правилник је претрпио радикалне измјене у погледу обављања разговора, па одредба 49. став 4. тачка а) Правилника између осталог прописује: Без обзира на број бодова остварен по критерију стручности, кандидат неће бити позван на разговор уколико је у суду за који се пријавио на позицију носиоца правосудне функције запослен његов крвни сродник у правој линији без ограничења, у побочној линији до четвртог степена или брачни, односно ванбрачни друг или сродник по тазбини, односно сродник ванбрачног друга, до другог степена.

Због ових измјена Грчевић није могао конкурисати да остане први човјек брчанског суда, јер оне нису биле на снази када је претходни пут изабран.

Питање запослених сродника је уједно и кључно питање у пријавном материјалу које је Грчевића морало дисквалификовати из трке за првог човјеком Основног суда јер је у њему запослена његова супруга Ксенија Грчевић. Због тога је пријава морала бити одбачена, без обзира на одговор који је на поменуто питање дао. Јер ако је Грчевић одговорио потврдно, ВСТВ га није могао позвати на разговор због горе наведених прописа, а ако је навео да није, одредба члана 35. Правилника прописује да ће се кандидат искључити из конкурсне процедуре, уколико се у току исте па све до доношења одлуке о именовању утврди да је кандидат у пријавном материјалу дао погрешне или неистините информације.

Да су поменуте информације тачне потврдили смо увидом у списак запослених Основног суда Брчко дистрикта у којем видимо да је у њему запослена Ксенија Грчевић, супруга јединог кандидата Јадранка Грчевића. Увидом у Распоред послова у Основном суду Брчко дистрикта БиХ за 2019. годину сазнајемо да је Ксенија запослена на позицији оператера земљишно књижних послова.

– Основни суд Брчко дистрикта БиХ је суд који броји толико запослених да се сви међусобно познају. Неспорна је чињеница да је један од запослених службеника, Ксенија Грчевић, законска супруга Јадранка Грчевића и то је нешто што је општепознато у Основном суду Брчко дистрикта БиХ, како међу судијама, тако и међу службеници и намјештеницима овог суда, као и чињеница да имају двоје заједничке дјеце. Из тог разлога брачни статус Јадранка Грчевића, односно Ксеније Грчевић није нешто непознато, већ сасвим позната ствар. Та чињеница мора бити позната и судији Селиму Карамехићу, судији Основног суда Брчко дистрикта БиХ и ту присутном, сталном члану ВСТВ-а којег је изабрала Правосудна комисија Брчко дистрикта БиХ – написао је судија Табаковић у свом приговору предсједнику и потпредсједницима ВСТС.

За Грчевића и ВСТС нема ништа спорно

Сам Јадранко Грчевић не крије да му је супруга Ксенија запослена у суду за чијег предсједника се поново кандидовао.

– Јесте, моја супруга је запослена у Основном суду Брчко дистрикта. Зна се кад је запослена, запослена је прије него што је постала моја супруга. Стицај околности је био такав. Толико вам могу рећи – рекао је кратко за еТрафику Грчевић.

Када смо га питали да ли је упознат да је његова кандидатура супротна Правилнику о раду ВСТС, Грчевић је одговорио да су то личне ствари, те да није дужан да одговара на поменуто питање. Одговор је изостао и када смо га подсјетили да је функција јавна, финансирана новцем грађана те да питања везана за кандидатуру за предсједника суда никако не могу бити „лична ствар“.

И у ВСТС сматрају да је Грчевићева кандидатура валидна.

– У пријавном обрасцу за позицију предсједника Основног суда Брчко Дистрикта БиХ кандидат Јадранко Грчевић је навео да му је у истом суду запослена супруга али не као носилац правосудне функције. Дакле, супруга кандидата Јадранка Грчевића ради у Основном суду Брчко Дистрикта али не у статусу судије овог суда, те не постоје услови за примјену поменуте одредбе Пословника ВСТВ-а БиХ – наведено је, између осталог, у одговору из ВСТС за портал еТрафика.

Овим су ВСТС свјесно погазили властити Правилник, јер се у њему не наводи сродник на позицији носиоца правосудне функције већ уопште сродник запосленик суда.

– Закон о ВСТВ нигдје не наводи да запослени значи ‘носилац правосудне функције’, већ једноставно наводи ‘запослен’. Да је доносилац Правилника желио да се ова одредба примјењује само у случају да је у истој правосудној институцији запослен његов крвни сродник у првој линији без ограничења, у побочној линији до четвртог степена или брачни, односно ванбрачни друг или сродник по тазбини, односно сродник ванбрачног друга, до другог степена на мјесту носиоца правосудне функције, онда би тако и навео, не би било наведено само ‘запослен’. Такође, битно је напоменути да се носиоци правосудних функција именују, а не запошљавању ако ћемо правилно говорити, те је донослиац Правилника могао само написати ‘именован’ умјесто ‘запослен’, а што би одмах указивало на носиоца правосудне функције. Међутим, ово може бити и игра ријечи – рекао је за еТрафику Марко Вујић, асистент за истраживање и пружање правне помоћи у Transparency International.

Он истиче да постоје три закона која регулишу поменуту област.

– Први је Закон о судовима Брчко дистрикта, који дефиниште овај однос за намјештенике и службенике. Он каже да брачни другови не могу истовремено бити запослени у истом суду. Он се односи и на друге запослене, не само на носиоце правосудних функција. Нови Закон о службеницима и намјештеницима у правосуђу Брчко дистрикта се односи и на рад под руководством блиског сродника. Он каже да службеник, односно намјештеник, не може бити примљен у рад у служби под непосредним руководством свог блиског сродника. Ако је он затечен да ради на том мјесту, распоређује се на исто или слично радно мјесто у другој организационој јединици или другој правосудној институцији – истиче наш саговорник.

Тако се, додаје, регулише за све запослене да не смију бити сродници, без обзира на то да ли су службеници, намјештеници или носиоци правосудне функције.

– На крају долазимо до Закона о судовима, који каже да се одредбе ВСТС односе на носиоце правосудних функција, што се односи на овај случај. Долазимо до ситуације да би се он требао одстранити из конкурсне процедуре, с обзиром на то да закон регулише тренутну ситуацију, какво је стање када се он запошљава. Да ли је његова жена запослена ту? Јесте. Закон јасно каже да на основу тога треба бити одстрањен из конкурсне процедуре – закључио је Вујић за еТрафику.

И судија Недељко Табаковић за еТрафику истиче да ВСТС погрешно тумачи наведену одредбу Правилника.

– Сврха те одредбе јесте спречавање непотизма и запошљавање блиских сродника у истим институцијама. Правилник не прописује да је ‘на позицију носиоца правосудне функције запослен његов брачни друг као носилац правосудне функције’. Само у случају да је у Правилнику децидно наведено да запослени брачни друг обавља правосудну функцију, онда би и такво тумачење било исправно. Супротно томе, а имајући у виду овакву језичку формулацију, термин ‘запослен’ у овом случају има шире значење и он се свакако односи на све запослене у Основном суду Брчко дистрикта БиХ, без обзира коју ону функцију обављали, односно, обављали функцију судије или земљишно књижног референта или неку другу функцију – наводи он.

Супруга Јадранка Грчевића, додаје, је запослена у Основном суду Брчко дистрикта БиХ и ако је он то навео у пријавном образцу, исти не би требао бити позван на разговор за предсједника тог суда.

– Супротним поступањем, односно именовањем за предсједника кандидата чији је брачни друг запослен у суду у којем је Јадранко Грчевић конкурисао за позицију предсједника суда, значило би још једну у низу скандалозних одлука ВСТС. Ово из разлога што је наведена одредба усвојена посљедњим измјенама Правилника на иницијативу Европске комисије ради усклађености са правилима који важе у ЕУ чијем чланству БиХ тежи, а (не)правилна примјена ова одредбе ће уједно бити тест за ВСТС и одговор ВСТС Европској комисији о примјењивају одредби које су усвојене на препоруку Европске Комисије. Надам се да ВСТС то себи неће дозволити – истиче Табаковић за наш портал.

Погрешно бројање бодова

ВСТС се није обрукао само по питању прихватања кандидатуре судије Грчевића већ и по питању дисквалификације другог кандидата, судије Табаковића (трећи кандидат није испунио довољан број бодова за усмени разговор).

Све упућује на то да је Табаковић намјерно „закинут“ када му је дат мањи број бодова јер је невјероватно да неко није у стању сабрати три броја (резултат рада) и подјелити на три године рада, да би се добио просјек, односно да ли неко испуњава услове да буде позван на усмени разговор.

– Чињеница да моји резултати рада за последње три године нису довољни да бих био позван на разговор за позицију предсједника Основног суда Брчко дистрикта је прије свега апсурдна, погрешна и сасвим нетачна, али и лако оборива јер је математички нетачна. Дакле, ради се о једној сасвим простој математичкој рачуници – истакао је у приговору ВСТС судија Табаковић те додаје да у складу са чланом 49. став 1. у вези са чланом 56. став 2. Правилника испуњава услове да буде позван на усмени разговор.

– Комисија за именовање наводи да ми је по основу оцјене рада за посљедње три године додјељено мање од 86 бодова, тј. да је оцјена за 2015. годину четири, за 2016. годину три и за 2017. годину четири. Међутим, ово бодовање је сасвим нетачно јер је из образца резултата рада судије за 2015. годину сасвим јасно да сам остварио 94 бода, што одговара еквиваленту 4,5-5,0. То никако не може бити оцјена четири, како то тврди Комисија. Даље слиједи, ако се узме начин на који ВСТВ врши оцјену рада, онда је оцјена мог рада за 2015. годину пет, за 2016. годину три и за 2017. годину четири, па је самим тим просјек оцјене мог рада 4,0, што такође одговара минималних 86 бодова, колико се према одредби члана 56. став 5. Правилника тражи да би се кандидат позвао на усмени разговор – истиче Табаковић.

Да апсурд буде већи, све и да је имао бодова колико тврди Комисија, дисквалификацијом Грчевића као јединог прихваћеног кандидата, а која је била неопходна, Табаковић је морао бити позван на разговор, јер у том случају се позивају сви који имају преко 70 бодова.

ВСТВ је без сумње, додаје Табаковић, упознат са резултатима рада свих судија, обзиром да се оцјењивање истих врши према образцу ВСТС-а, а чији резултати рада се по оцјењивању носилаца правосудних функција уносе у базу ВСТС-у.

– На основу свега овога изводи се закључак да је приликом бодовања резултата мог рада (свјесно или несвјесно) дошло до погрешног обрачуна резултата рада. Јер огромна је разлика када неко не испуњава и испуњава услове (а овдје се очигледно ради о испуњавају услова) да буде позван на усмени разговор. Оно што је такође битно јесте то да резултати мог рада за последње три године мени дају за право да будем позван на разговор за предметну позицију – каже он.

Коначна одлука

Због свега наведеног, Табаковић тражи поновно бодовање те одлагање именовања предсједника Основног суда Брчко дистрикта за сљедећу сједницу.

– Тражим и да се судија Јадранко Грчевић не позива на усмени разговор јер му је супруга запослени у том суду – наводи судија Табаковић.

На потезу је ВСТС, а какву ће одлуку донијети сазнаћемо већ сутра, од девет часова, мада судећи из одговора који је прослијеђен нашем порталу из ове институције, простора за оптимизам је врло мало.

O. Тешић-В. Стокић / eTrafika.net

* Текст је произведен у оквиру медијског pool-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име