Na ovom sastanku su učestvovali ministri i drugi zvaničnici zemalja Zapadnog Balkana, nekoliko članica Evropske unije i regionalnih organizacija.

Konaković je u govoru posebnu pažnju obratio na stanje u Memorijalnom centru Srebrenica, čiji direktor Emir Suljagić upozorava na potencijalnu akciju službenika MUP-a Republike Srpske, odnosno upad u ovu instituciju.

“Dok mi ovdje zasjedamo, u Bosni i Hercegovini zaposlenici Memorijalnog centra Srebrenica izloženi su ozbiljnim institucionalnim pritiscima policije RS, koja nema nadležnost nad Memorijalnim centrom – mjestom gdje su ukopane žrtve genocida u Srebrenici. Sve se to događa u široj društvenoj i političkoj atmosferi obilježenoj negiranjem genocida i veličanjem osuđenih ratnih zločinaca”, naglasio je.

Komentarisao je i odlazak premijera Vlade RS Save Minića i predsjednika SNSD-a Milorada Dodika u Moskvu.

“Istovremeno, Milorad Dodik odlazi u Moskvu i dobija javnu podršku Vladimira Putina uoči izbora, dok Ursula von der Leyen odlučuje da ne posjeti Bosnu i Hercegovinu zbog održavanja izbora. To je naša današnja stvarnost: Rusija je prisutna i aktivno podržava svoje saveznike. Evropa ponovo čeka”, poručio je Konaković.

Dalje je istakao da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropi, ali i da ta budućnost mora biti na zdravim temeljima. Osvrnuo se i na nedavna dešavanja u Srbiji, gdje je organizovana sahrana osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću uz vojne i državne počasti.

“Prije nekoliko sedmica Ratko Mladić preminuo je izdržavajući kaznu doživotnog zatvora za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine. Ono što je potom uslijedilo u Srbiji daleko je prevazišlo privatno žalovanje. Njegovo tijelo prevezeno je avionom Vlade Srbije, u pratnji ministra pravde. Pripadnici Vojske Srbije nosili su njegov kovčeg, prekriven zastavom Srbije. Tu se pitanje odgovornosti ne može odvojiti od pitanja nadležnosti. Član 17. Zakona o Vojsci Srbije izričito propisuje da predsjednik Republike odlučuje o upotrebi Vojske i naređuje njeno angažovanje. Aleksandar Vučić ne može se ograditi od učešća Vojske Srbije kada je odluka o njenom angažovanju u njegovoj nadležnosti. A kada država na čijem je čelu svojim avionom, zvaničnicima, vojskom i zastavom odaje počast čovjeku osuđenom za genocid, odgovornost za takav postupak seže do samog državnog vrha”, rekao je.

Dodao je da se ova situacija ne može opisati isključivo kao spor Beograda i Sarajeva.

“Ovdje su u pitanju temeljni principi. Genocid nije stvar različitih tumačenja. Pravomoćne presude međunarodnih sudova nisu tek jedna od mogućih verzija historije. A dostojanstvo žrtava ne smije zavisiti od političkih interesa i kalkulacija”, dodao je šef bh. diplomatije.

Poručio je i da je razgovarao s Majkama Srebrenice.

“Gledao sam u lica žena koje su ukopale svoju djecu. Kako da ovdje govorim o pomirenju i dobrosusjedskim odnosima, a onda se vratim kući i stanem pred njih – s kojim riječima da im objasnim našu šutnju? Kako bi to mogao bilo ko od nas?”, rekao je Konaković.

Ministar vanjskih poslova BiH je naglasio da su pred Evropskom unijom dva testa kada je riječ o našoj zemlji.

“Prvi je hoće li, nakon postupaka predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i srbijanskih vlasti povodom sahrane Ratka Mladića, zaista djelovati ili će se sve ponovo završiti na saopćenjima, osudama i reakcijama na društvenim mrežama. Bosna i Hercegovina se u potpunosti uskladila sa Zajedničkom vanjskom i sigurnosnom politikom Evropske unije. Upravo zato nam je izuzetno važno da Evropska unija, i sebi i nama, pokaže da zaista brani principe na kojima je osnovana i da stoji iza njih”, rekao je.

Dodao je da je opravdano zapitati se koliko su ti temeljni evropski principi danas zaista čvrsti ako izostane reakcija na sahranu Mladiću.

“A ako ih sama Evropska unija ne brani kada se otvoreno dovode u pitanje, onda se nameće i pitanje: zašto se od nas očekuje potpuno usklađivanje s njenom Zajedničkom vanjskom i sigurnosnom politikom?”, upitao je Konaković.

Drugi test je, kako kaže, brz i adekvatan odgovor Evropske unije na ruski utjecaj i blokiranje evropskog puta BiH.

“Tokom agresije na moju zemlju, svijet je predugo posmatrao ubijanje i stradanje ljudi u Bosni i Hercegovini. Nama je bio nametnut embargo na uvoz oružja, dok se odgovor međunarodne zajednice godinama uglavnom svodio na saopćenja, apele i osude. Ozbiljna vojna intervencija uslijedila je tek 1995. godine, kada je genocid u Srebrenici već bio počinjen i kada je ogroman broj ljudi već izgubio život. Bio je to zakašnjeli odgovor. Dejtonski mirovni sporazum zaustavio je rat i donio mir. Istovremeno je uspostavio veoma složen politički sistem u Bosni i Hercegovini, s mehanizmima koji se mogu koristiti za stvaranje ozbiljnih političkih blokada. Danas se ti mehanizmi koriste za sprečavanje donošenja važnih odluka na evropskom putu Bosne i Hercegovine”, naglasio je.

Podsjetio je na sastanak Dodika i Minića s Putinom, naglasivši da je tokom susreta Dodik izjavio da BiH zbog protivljenja Republike Srpske nije uvela sankcije Rusiji, da neće biti saglasnosti za uvođenje viza ruskim državljanima i da se protivi integraciji u NATO. Od Evrope je tražio da “istinski razumije šta se dešava”.

Kritikovao je i predsjednicu Evropske komisije Ursulu von der Leyen zbog činjenice da nije došla u BiH u sklopu turneje Zapadnim Balkanom, rekavši da tim potezom “ne šalje dobru poruku”.

“Nije dovoljno stajati po strani i posmatrati kako se evropski put Bosne i Hercegovine usporava političkim blokadama, dok oni koji te blokade provode istovremeno otvoreno održavaju i produbljuju veze s Moskvom. Evropska unija mora pokazati liderstvo. Mora jasno staviti do znanja da o evropskoj budućnosti Bosne i Hercegovine odlučuju njeni građani i institucije, kroz demokratske procese i u skladu s kriterijima za članstvo u Evropskoj uniji – a ne Vladimir Putin. Takvu poruku danas očekujemo od Evrope”, rekao je.

Na kraju je Konaković imao i direktnu poruku za ministra vanjskih poslova Srbije Marka Đurića.

“Priča o sahrani Rasima Delića – čovjeka koji je preminuo prije 15 godina, prije okončanja postupka protiv njega i prije donošenja pravomoćne presude – možda može poslužiti kao priča za srbijanske medije, ali nije ozbiljan argument za ozbiljne ljude”, rekao je Elmedin Konaković.

(24sata.info)