Evropska unija sve otvorenije upozorava Bosnu i Hercegovinu da realizacija Južne interkonekcije mora biti usklađena s evropskim pravilima o konkurenciji, transparentnosti i jednakom tretmanu svih učesnika na tržištu.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkowski poručio je da evropsko zakonodavstvo ne propisuje od koga država treba nabavljati gas, ali zahtijeva da svi učesnici imaju jednake uslove.
„Ne želimo da Bosna bude bilo kakav izuzetak niti da postoji privilegiran pristup tržištu. To treba izbjeći jer ne bi bilo u skladu sa zakonodavstvom EU-a“, rekao je Lorkowski za Politico.
Njegova poruka dolazi u trenutku kada se oko Južne interkonekcije vode razgovori u kojima značajnu ulogu ima američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy. Projekat bi trebao povezati gasni sistem BiH s Hrvatskom i omogućiti pristup LNG terminalu na Krku, čime bi se otvorio novi pravac snabdijevanja gasom. Predsjedništvo BiH je u aprilu razgovaralo s predstavnicima AAFS-a i američkim otpravnikom poslova o projektu, pri čemu je Južna interkonekcija predstavljena kao projekat energetske diversifikacije i sigurnosti.
Međutim, upravo model u kojem bi AAFS imao značajnu ulogu u realizaciji projekta izaziva pažnju evropskih institucija. Prema informacijama koje je objavio Politico, interna komunikacija Evropske komisije ukazuje na zabrinutost zbog transparentnosti aranžmana s američkom kompanijom, kao i zbog dugoročnih posljedica širenja gasne infrastrukture u regionu.
Zvaničnik Evropske komisije zadužen za energetsku diplomatiju prema Zapadnom Balkanu Huyber potvrdio je da je Evropska komisija već reagirala prema vlastima u Sarajevu.
„Naš ambasador je uputio pisma i ukazao na probleme koje potencijalno vidimo u vezi s ovim projektom“, rekao je Huyber, uz najavu da će Komisija nastaviti pratiti situaciju i poduzeti odgovarajuće korake.
Spor, međutim, nije samo pitanje toga hoće li BiH dobiti alternativni pravac snabdijevanja. U središtu pažnje je i način na koji bi projekat bio realiziran, ko bi njime upravljao i pod kojim bi regulatornim uslovima privatna kompanija mogla učestvovati u strateškoj energetskoj infrastrukturi.
Upravo je to pitanje ranije bilo predmet upozorenja evropskih institucija. Radio Slobodna Evropa je u aprilu pisao da bi evropskim pravilima mogao biti sporan model prema kojem bi posebni zakon privatnu američku kompaniju odredio za investitora, operatera i upravljača infrastrukture bez javnog nadmetanja i odgovarajućeg certificiranja.
S druge strane, Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrije navodi da pismo namjere kompanije AAFS ne predstavlja dodjelu koncesije niti preuzimanje obaveza, već osnov za razgovore i analizu mogućih modela saradnje, uz poštivanje važećih zakona i javnog interesa.
Iz Sarajeva se Južna interkonekcija obrazlaže potrebom da se smanji zavisnost BiH od postojećeg pravca snabdijevanja i omogući pristup drugim izvorima gasa. Evropska strana, međutim, insistira da energetska diversifikacija ne može biti razlog za odstupanje od pravila o konkurenciji i transparentnosti.
Dodatnu dimenziju cijeloj priči daje šira američka energetska inicijativa na Zapadnom Balkanu. Albanija, Srbija i Sjeverna Makedonija također razmatraju ili razvijaju projekte povezane s uvozom američkog LNG-a, dok pojedini zvaničnici EU-a upozoravaju da bi ubrzana izgradnja nove gasne infrastrukture mogla biti u napetosti s evropskim ciljevima dekarbonizacije.
Tako se Južna interkonekcija sve više pretvara u pitanje koje nadilazi samu izgradnju gasovoda: pred BiH je istovremeno pitanje energetske sigurnosti, odnosa sa SAD-om, usklađenosti s pravilima EU-a i modela po kojem će se upravljati jednom od budućih ključnih energetskih ruta zemlje.
Objava EU traži transparentnost u Južnoj interkonekciji pojavila se prvi puta na Business Magazine.