Domaćinstva na Zapadnom Balkanu i u Evropskoj uniji imaju sličnu potrošnju električne energije po glavi stanovnika, ali privrede zemalja Zapadnog Balkana su manje energetski efikasne od EU jer troše dvije trećine više električne energije za svaki proizvedeni BDP.
Za proizvodnju iste količine bruto domaćeg proizvoda, zemljama Zapadnog Balkana treba oko 50 odsto više energije nego zemljama EU.
U proizvodnji električne energije na Zapadnom Balkanu se najviše koriste fosilna goriva i nafta, što čini privredu visoko energetski intenzivnom. Iako proizvodnja struje iz obnovljivih izvora generalno prati ili premašuje EU, gasna i nuklearna energija su rijetkost u zemljama Zapadnog Balkana – devet odsto naspram 36 procenata. Kapaciteti obnovljivih izvora energije u proteklih šest godina rastu gotovo tri puta sporije nego u EU.
Ovo su ključni rezultati analize sprovedene od strane Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) o mogućnostima sigurnosti energetskog snabdijevanja na Zapadnom Balkanu putem promocije tržišta prozjumera.
Studiju su pripremili Lazar Ivanović i Pavle Medić, uz podršku projekta “SMART Balkans – Civil Society for Shared Society in the Western Balkans” koji realizuju Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institut za demokratiju i posredovanje (IDM), uz finansijsku podršku norveškog Ministarstva spoljnih poslova (NMFA), navodi Biznis.rs.
Na pitanje zašto je Zapadni Balkan manje efikasan energetski od EU, Lazar Ivanović ističe da prema posljednjim podacima Eurostata za 2022. godinu, privredama Zapadnog Balkana treba oko 56 odsto više energije da proizvedu istu količinu BDP-a u poređenju sa zemljama članicama EU.
“Iako je energetska intenzivnost balkanskih privreda opala za 20 odsto od 2017. godine, EU je postigla veće smanjenje (25 odsto), što znači da je energetska efikasnost regiona relativno čak i opala u odnosu na EU. Glavni razlog veće energetske intenzivnosti na Zapadnom Balkanu je kombinacija niskih cijena struje i godina nedovoljnih investicija u energetsku efikasnost”, zaključuje Ivanović, ističući razlike u efikasnosti između zemalja WB6.
Dok je Albania manje energetski intenzivna od prosjeka EU, Bosna je skoro dvostruko manje efikasna, a Srbija tek malo bolja od nje. U Albaniji se proizvodi energija uglavnom iz hidroelektrana, što je efikasnije od fosilnih goriva, dok se veći dio BDP-a Albanije sastoji od uslužnih i poljoprivrednih sektora sa manje energetske intenzivnosti u poređenju s industrijskim sektorom.
Veliki potencijal za solarnu energiju u Srbiji
Analiza CEVES-a fokusira se na Srbiju kao studiju slučaja i istražuje potencijal i izazove u integraciji prozjumera u energetsko tržište. Cilj je olakšati korištenje obnovljivih izvora energije, podržati energetsku efikasnost i poboljšati fleksibilnost i otpornost mreže.
Iako se procjenjuje da solarna energija može pokriti skoro 80 odsto trenutne proizvodnje električne energije u Srbiji, razvoj tržišta prozjumera je spor i daleko zaostaje za drugim zemljama regiona poput Albanije, Sjeverne Makedonije i Crne Gore.
“Srbija, zbog svoje geografske lokacije i klimatskih uslova, ima veliki potencijal za proizvodnju solarne energije. Prema jednoj studiji iz 2022. godine, Srbija bi mogla proizvesti oko 30,5 TWh godišnje iz solarnih izvora, što je skoro 80 procenata trenutne proizvodnje. Instalacija solarnih panela na samo 10% krovova u Srbiji rezultirala bi kapacitetima od šest gigavata, što je 1,8 puta više od trenutnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije”, objašnjava Lazar Ivanović.
Međutim, tržište prozjumera u Srbiji je sporo napredovalo od stupanja na snagu novog Zakona o obnovljivim izvorima energije 2021. godine. Do kraja maja 2023, registrovano je samo 2,300 domaćinstava i tri stambene zajednice sa manje od 19 MW solarnih kapaciteta, što je mali dio planiranih kapaciteta za tu godinu.
Studija identifikuje izazove i barijere koji sprečavaju rast tržišta prozjumera u Srbiji i predlaže konkretne preporuke za poboljšanje situacije.
CEVES analitičari ističu potrebu za informisanjem potencijalnih prozjumera o postupku sticanja statusa prozjumera i podršku državnih energetskih kompanija, kao i uvođenje sertifikacije za instalatere solarnih panela i publikaciju liste ovlaštenih instalatera.
.fb-background-color {
background: #ffffff !important;
}
.fb_iframe_widget_fluid_desktop iframe {
width: 100% !important;
}
Izvor: ( investitor.me / Izvor.ba )