Načelnik srbijanske Uprave kriminalističke policije, Marko Kričak, uhapšen je u nedjelju ujutro po naredbi Višeg javnog tužilaštva u Beogradu zbog sumnji da je zloupotrijebio službeni položaj, a po krivičnoj prijavi advokata pomoćnika direktora policije Veselina Milića, javlja srbijanski Radar.

Ovaj tekst o njemu Express je objavio u septembru 2025. Bio je 1. novembar 2024. godine, nešto prije podneva kada su se tone betona i čelika srušile na ljude na Željezničkoj stanici Novi Sad. I od tada Srbija nema mira. Nastao je pokret otpora batinaškoj vlasti Aleksandra Vučića. Batinaškoj jer su mjesecima ulicama Beograda i Novog Sada operisali pravi batinaši.

Tuku ljude, na snimcima se vidi kako osobe bez uniforme, s nekakvim palicama u rukama nemilosrdno prebijaju građane Srbije koji se ne slažu s aktuelnom vlašću. Takozvana Jedinica za obezbjeđenje određenih ličnosti i objekata odnosno JZO je organizovana jedinica u sastavu Direkcije policije. O njenoj prljavoj ulozi u protestima i ko zapravo njome upravlja pisao je ljetos za Radar Milan Radonjić.

Četvrt vijeka pošto je od ruku pripadnika zloglasne Jedinice za specijalne operacije (JSO) izgubila poslednjeg predsednika socijalističke Srbije Ivana Stambolića, a potom i prvog demokratski izabranog predsednika vlade Zorana Đinđića, Srbija je dobila jedinicu upadljivo sličnog akronima – JZO, koja na ulicama Beograda teroriše građane u protestu. Formirana poslije atentata na Đinđića zbog propusta u njegovom obezbjeđenju kao uprava za zaštitu ličnosti od nekoliko stotina ljudi, pod vlašću bivših radikala prerasla je u samostalnu jedinicu, koja progoni, hapsi i zastrašuje protivnike režima, piše Radonjić za Radar.

Njen komandant, nekadašnji prodavac automobila i kontraobaveštajac, sada potpukovnik policije Marko Kričak izvan svakog nagoveštaja nadležnosti na intervencije protiv demonstranata, dovozi se superluksuznim crnim mercedesom brabus, vrednim više od pola miliona eura. Upravo onako kako od dolaska na vlast ovaj režim lojalnost u bezakonju nagrađuje novcem i privilegijama i onako kako se nesrećnim narodima istorijska tragedija uvek ponavlja kao farsa, navodi Radar.

Ovaj skupocjeni automobil, oduzet od prethodnog vlasnika tokom sudskog procesa, a koji je po svoj prilici Ministarstvo pravde dodelilo direkciji policije, danas predstavlja neku vrstu statusnog simbola u hijerarhiji neformalnog centra moći koji upravlja organizovanim nasiljem, piše Radar.

Poslednju demonstraciju nezakonitog nasilja i postupanja JZO iskusili su građani ispred Vlade Srbije, ali i u drugim delovima grada, kada su se tokom protesta ispred prostorija gradskog odbora SNS, ali i Pravnog fakulteta, u dugoj koloni pojavljivala vozila ove jedinice, na čelu sa crnim brabusom, kojim je upravljao komandant Kričak. Tokom istih protesta 15. avgusta crni audi A8 kojim je upravljao Nenad Zafirović, jedan od rukovodilaca JZO, pratio je kolonu gađana u protestu koja se kretala od Novog Beograda do centra grada, ponovo izvan svakog zakonskog okvira delovanja JZO.

Unutar same jedinice koja je poslednjih godina narasla na 1.300 ljudi oformljena je posebna grupa, koja se prethodnih nedelja mogla videti na ulicama Beograda kako hapsi i prebija. „Jedan deo ljudi iz Jedinice, a posebno oni sa dugogodišnjim stažom koji poznaju zakonske okvire, suprotstavio se na indirektan način zahtevajući pismene naloge za ovakva očigledno nezakonita postupanja, koja su pravdana navodnim ugrožavanjem bezbjednosti pripadnika Vlade“, govori izvor Radara koji insistira na anonimnosti. “To je Krička primoralo da unutar jedinice formira takozvanu Antiterorističku grupu – ATG, u kojoj su sada svi oni koji učestvuju u akcijama kojima smo svi svedočili. To je nekih 150-200 ljudi. Njih viđate kako otimaju ljude sa ulice.“ O rastu uticaja JZO svedoči i činjenica da je ova jedinica preuzela deo posla obezbjeđenja Ambasade SAD u Srbiji, što je do sada bio domen isključivo Specijalne antiterorističke jedinice SAJ, ali i neuralgična tačka vrha vlasti, baš kao što je ambivalentan i njen odnos sa Amerikom.

“Naši policajci, čak i po fizičkom izgledu, tetovažama, ophođenju, sve više liče na kriminalce, a komandir te jedinice Marko Kričak spada u domen psihijatrije, sudeći po načinu na koji je zlostavljao mlade ljude koji su bili privedeni u tu garažu Vlade Srbije“, govori za Radar advokat Aleksandar Olenik, zastupnik jednog od studenata koje je u Vladu Srbije privodila JZO. „To je za pet nivoa gore od svega što smo do sada imali. Ja bih u slučaju da se on nađe pred sudom kao optuženi, a nadamo se da će do toga doći, prvo tražio psihijatrijsko vještačenje da vidimo šta je sa tim čovekom, pa onda da vidimo da li je sposoban za suđenje, jer u svjedočenju jednog od ljudi koji su bili tamo zatočeni, u jednom trenutku mu je krenula pena na usta.“

Jutros uhapšeni Kričak je dakle Vučićev čovjek, šef zloglasnih “batinaša” i vodio je policijsku akciju nakon ubistva Aleksandra Nešovića Baje u restoranu “27” na Senjaku u Beogradu, gdje je prvobitno za taj zločin policijskom krivičnom prijavom bio obuhvaćen Veselin Milić, koji je tada, osim pomoćnika direktora, bio i šef beogradske policije. Još jedan Vučićev čovjek.

Šta se zapravo dogodilo na Senjaku? Kako je pisao Express.hr, šef beogradske policije i njegov, Vučićev nekadašnji savjetnik Veselin Milić uhapšen je ljetos u nevjerovatnim okolnostima. Znate onu scenu iz Kuma 1. dio – stari Vito je ranjen dok kupuje narandže, Corleoneovi su na koljenima i Michael odlazi na sastanak sa šefom policije McCluskeyjem i mafijašem Sollozzom u italijanski restoran Louis’. Praktično kapitulirati pred neprijateljskim klanom koji kontroliše i prljavog šefa policije. Ali… Tu treba zastati i nevjerovatno je da se takva scena uistinu dogodila u današnjoj Srbiji, kako je izvrsno primijetio Dušan Telesković za Velike priče u tekstu pod naslovom “Dosje Veselin Milić”. “Na prvi pogled, delovalo je kao scena iz „Kuma“.

Šef policije Mark Meklaski organizuje sastanak da pomiri Majkla Korleonea sa Virdžilom Solocom, mladim mafijašem koji hoće da se probije na kriminalnoj sceni Njujorka tako što ulazi u obračun sa „vladarima podzemlja“. Korleone odlazi do toaleta gdje je sakriven pištolj, uzima ga i ubija i Soloca i šefa policije.” “Ono što se zaista desilo u Srbiji prošle nedelje nije zabeleženo nikad nigdje”, pišu dalje Velike priče. “Nema stvarnog događaja, filma, serije, književnog dela, pa ni izmaštanog internet posta koji opisuju ono što se desilo prošlog utorka u Beogradu.

Čak ni veštačka inteligencija ne može da nađe opis sličnog zločina. Bio je to pravi krimi triler koji bi mogao da preraste u političku dramu kroz koju se prepliću mračne veze srpske politike, kriminala, bezbjednosnih struktura i unosnih poslova povezanih sa državom i vladajućom strankom. To je zapravo zamršeni lavirint u kojem šef najveće policijske uprave, postavljen po političkoj liniji, prisustvuje, kako se sumnja, ubistvu osobe koju je prethodno pozvao da dođe na sastanak jer ga je ogovarala po gradu. I to mu traži da dođe sam, bez obezbjeđenja, znajući pritom da je lično ugrožen zbog pokušaja ubistva pre svega tri mjeseca. U dobro skrivenom restoranu, inače omiljenom sastajalištu beogradske elite, dočekao ga je sa drugom osobom, za koju zna da je bivši poslovni partner sa prvom osobom i da su u zavadi već poslednja četiri mjeseca.

U nejasnom raspletu događaja, dolazi do teških reči, pucnjave i ubistva, sve naočigled više svedoka među kojima su gosti restorana i osoblje.

Šef policije i trojica članova njegovog obezbjeđenja, svi pripadnici MUP-a, ne hapse ubicu, očevici ne pozivaju policiju i hitnu pomoć. Dolazi do novog sleda događaja u kojem svi zajedno počinju da uklanjaju tragove. Policajci, kako se sumnja, da sakriju tijelo žrtve na nepoznatoj lokaciji, a osoblje da čisti tragove zločina. Gosti restorana jednostavno ćute i ne progovaraju. Pridružuju se zaveri ćutanja, po svemu sudeći, iz straha. Jer, ko će da prijavi takav događaj u prisustvu šefa policije.”

Te večeri u restoranu “27” Vučićev šef policije je dakle učestvovao u najmanju ruku u prikrivanju ubistva jednog od poznatijih likova iz beogradskog podzemlja Aleksandra Nešovića Baje. On će te večeri, 12. maja iza 23 sata biti ubijen. Oružje neće sakriti iza vodokotlića kao Michael Corleone i neće likvidirati srbijanskog pokvarenog policajca Veselina Milića. Pucat će Saša Vuković zvani Boske s četiri metka u Nešovića u restoranu 27 iz pištolja koji će mu u torbici donijeti – supruga.

U narednih nekoliko dana Nešović će naravno nestati. Njegove ljude Milić će lično nagovarati da ne prijavljuju nestanak. “Čekaj… Možda se negdje zapio”, govorio je Vučićev policajac, piše Nedeljnik u tekstu “Šta se stvarno dogodilo u restoranu 27”. A dogodilo se to da su svi, i prvi beogradski policajac koji naređuje da se tuku demonstranti na Slaviji, i gazda restorana i konobari šutjeli i pokušali prikriti zločin.

Previše je međutim očiju sve vidjelo, Vučićev policajac je uhapšen, a tijelo za koje se “99 posto može tvrditi da je Bajino”, pronađeno je zakopano u plavoj bačvi. Spaljeno pa zaliveno betonom. Veselin Milić policajac je inače koji živi u stanu od 200 kvadrata na Dedinju. Ni za devet života policijske plate ne bi sebi mogao priuštiti takvo nešto. I ne samo to.

“Nakon što smo otkrili da u nezakonito sazidanoj, a potom ozakonjenoj luksuznoj zgradi na Dedinju, gdje se cijena kvadrata kreće do 6.700 eura, stan ima šef beogradske policije Veselin Milić (195 kvadrata), BIRN saznaje da još veći stan, odmah pored, posjeduju i njegovi tast i tašta (213 kvadrata).” BIRN dalje piše: “Stan veće kvadrature, od 213 m2, posjeduju Zlatomir i Stojanka Marjanović, tast i tašta Veselina Milića. Dva stana su na istom spratu i razdvaja ih samo zid. O kako vrednim nekretninama se radi možda najbolje pokazuje podatak da je do prošlog mjeseca na istom spratu gdje se nalaze ova dva stana, prodavan stan od 186 kvadrata za 1,25 miliona eura, odnosno 6.700 eura po kvadratu.”

O tome nema podataka u Kumu, ali takav stan vjerovatno nije imao ni kapetan Mark McCluskey. Loši policajci u Srbiji su izgleda nivo iznad…

Objava Šef batinaša vozi Mercedes od pola miliona eura: Ko je uhapšeni Marko Kričak, načelnik Uprave kriminalističke policije Srbije? pojavila se prvi puta na PressMedia.